Трговински гласник

УРЕДНИШТВО Кнез Михаилова бр. 19 ТЕЛЕФОН 390 ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМЛ: ДУБИНА 1 СМ. 1 СТУПЦЛ 0.15. дин. ВЕЋИ ОГЛЛСИ ПО ПОГОДБИ Неплаћена писма не примају се. ЈЕДАН БРОЈ 10 пд.

ОРГ0Н ВЕОГР0ДСНЕ ТРГОВ0ЧКЕ ОМД0ДКНЕ

ИЗЛАЗИСВАКИДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТАЈЕ ЗА СРБИЈУ. ЦРНУ ГОРУ И БУГАРСКУ зд годину дин. 24 : ЗА АУСТРО-УГАРСКУ КРУНА 30 ЗА ОСТЛЛЕ ЗЕМЛјЕ фр. 30 Рукопнси се не врађају ЈЕДАНБР0Ј1О пд.

БРОЈ 148.

5ЕОГРАД, СРЕДА, 9. ЈУЛА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

сама Влада, спроводећи овај закон- им није место у закону о акци ски предлог Народној Скупшгини, онарским друштвима. каже у своме писму. Али ова ме Даље и сама стилизација ових Трговачка Комора на својим р а има у неколико и сталан ка измена и допуна нејасна је: што прошлим пленарним седницама рас- рактер, јер се санкција кривицеј се не види ко изриче саму Казну прављала је једно важно питање. односи и на случајеве, ако се дру- ликвидације? Како је казна уне Министар Народне Привреде по- штво или завод огреши о одредбе сена у оне одредбе чл. 81 зак. о слао јој је на мишљење законски;б01 и 603 грађ. законика даклеј акционарским друштвима, због копредлог о извесним изменама у ако мимо законске утврђене ка- јих једно друштво акционарско закону о акционарским друштвима, М ате узимају од дужника више. престаје, то излази да је надлежан у којима се предлажу мере да се Као што смо напоменули до са- министар народне привреде. Местане на пут зеленаштву неких да за овакав несавесан рад бан- ђутим по даној стилизацији из наших новчаних завода. По овоме карских послова у једном акцио- гледа да ликвидацију треба да резаконском предлогу Трговачка Ко-'нарском друштву није било никакве ши првостепени суд, чије решење мора је дала ово мишљење: санкције. Сада се овим законским постаје извршно. кад га и каса-ј Минули ратови оставили су ду- изменама предлажу казне, које не- ! циони суд одобри. боког трага и на наше целохупно Не ни у колико отклонити злоу- Идеја да се стане на пут зелеекономско стање у земљи, а на- потребе, но ће у исто време само нашлуку и злоупотребама код новрочито на кредитне односе. За| П о'одити својом строгом пропи- чаних завода свакако је врло досве време ратних догађаја одвоје сатом казном само невинога а на- бра и корисна. Овим се изменама на је била од својих редовних по- нети велике штете оном, који је то тежило, али од успеха нема ни| слова најшира маса највреднијег и'најмање крив. иомена. Међутим од неподесне стинајспособнијег привредног елемен- д а ј е ово у ствари довољно је лиздције и једде овакве полијатив та и упућена да за одржање сво- само напоменути да за обавезе дуж- не мере штете^ге даду одмах уви јих потреба и потреба својих до- јН икове и законски интерес према!дети. За то нема смисла ни изномова и породицл употреби за то § § 601 и 603 грађ. закона по сити понова ове измене и допуне време раније стечене ^уштеде или С тоји већ више од 50 година санк- овако предложене у закону о акда прибегне новим обавезама. Да, ција у предвиђеној у § 287 казн.; ционарским друштвима пред На не би због вапредних ратних при- законика. Па поред свега тога зе родну Скупшгину. Ово нарочито лика у земљи долазили дужници ленашлук се шири и ова мера није! из разлога што се закон о ликви у опасност због неиспуњавања у стању да спасе нарочито сеља- дацији мораторијума ближи своме својцх обавеза одмах је у почетку «а и малог трговца од зеленашког крају те ни ове измене и допуне саме мобилизације донесен закон интереса. Има маса начина прав-јнеће наћи своје примене кад је о мораторијуму којим се обустав- љења обавеза да се не ухвате ове пајпотребније, и што су ове делиљају рокови обавеза и плаћања злоупотребе у приватном и јавном мичне измене и допуне закона о за извесно време а кад се земља| саобраћају и закон се изиграва нај акционарским друштвима излишне повратила у редовно стање изра- очи државних власти. и незгодне пред новом и корениђен је закон о ликвидацији мора- Па и ова сада предложена казна том реформом новог закона о акторијума, којим се тежило да дуж- Н еће бити ништа друго но само ционарским друштвима или њего ници и обвезници уопште И3јј една жеља да се оваквим злоупо-! гових законских одредаба у тргоједног, за време ратова несређеног тр е бама стане на пут али у ства- вачком законику.

и нередовног стања изађу што р И ће остати без икакве стварне лакше и са што мање потреса. примене, Далеко је боље изнаћи Ово је било не само целисходно узроке оскудице новчане у народу но и преко потребно. и пружити му што јефтинији кре И једним и другим законом, ДИ т него га оставити и даље да дакле, била је тежња да се дуж- С е лакомислено задужује и пада ници заштите од грубих и штет ! зеленашима у ру Ке . них потраживања својих повери-| Осим овог разлога важан је и лаца и да се помогну у испуња- д руги разлог што се казном штети вању својих обавеза изузетним о- и цог. ђа невии.

-Ц.

СРПСКО ПИТАЊЕ. — Нвобуздан сусед. —

Гроф Алберт Апоњи са својом теоријом о мађарском државном праву над Босном и Херцеговином изазвао је читаву буру па чак .1 лакшицама, којесу биле преко нуж- ( Ова казиа погађа само акциона -1 сукоб са странком у којој се налази. не у створеној мучној ситуацији,) р е< ко ји су у кривици невини. У прошлом чланку изнели смо после наших успешних ратова. Престанком друштва и ликвидаци-! своје примедбе на историјско праАли на жалост чим је закон о ј ом они С у оштећени највгЛне ијво краљ. Мађарске над отетим мораторијуму престао да важи и казном погођени. Ако се хтелај српским покрајинама, а сад намеказћа за зеленашки рад друштва равамо да укажемо на догађаје 1 акционарског, онда је та казт\које је стварала Аустро-Угарска требала да се тиче самог чинов-'«« запрепашћење образованог свеника, управника или дежурног чла-1та и са којима с&тако рећиод на управе, а ако се они буду брани- метла у ајдуке. лазећи јасне одредбе законске иј Л и одлуком управе, онда казни По берлинском уговору, који су почињу да прегс дејством својим ти це0 управни одбор новчано. с потлисали седам велики сила, Ау -ј да поремете привредни напредак тцм да се други пут не смеју би - стро Угарска монархија добиЛп\ земље. Појавиле су се биле многе!р ати ни у улравни ни у надзорниј/е мандат да аривремено окупи жалбе на рад неких новчаних за- ;0д бор. ра Босну и Херцеговину и тојс вода, које су биле утврђене из-! Осим тога нема нпкаква смисла\дино ради завођења редаи за^ити \ вештајем званичних изасланика.ј да се ове казне уносе у закон о| те Хриигћанства. Ну надзорна власт ништа није мог-| аК ционарским друштвима. Нема По истом том уговору дуали-

кад је у живот уведен закон о ликвидацији мораторијума опазило се да многи несавесни повериоци започињу да злоупоребљавају мучан положај својих дужника, оби-

ла да предузима противу оваквих! СМИ сла и за то, што казне, које несавесних радњи што закони нисуј с у санкције могу се односити са имали за овакве кривице никакве м0 на 0Н е радње, што их је тај санкције. !закон предвидео у погледу оргаДа се овоме злу доскочи учи-ј низације акционарског друштва. њен је предлог Народној Скупшти Ова казна односи се само на банни да се у закону о акционарЈ карске радње, а то је само једна друштвима у чл. 81. донесе једна!врста послова, којима се баве ак-ј никакве промене немогу извести допуна да се може наредити ли- цаонарска друштва а којима с е\без сагласностисила аотписница квидација једног завода, који се једно акционарско друштво неј Да видимо сад АЈустро-Угарску огреши о закон ликвидације мо- мора бавити. Дакле ако би се ију испуњавању ове међународне раторијмма. нашло за умесно да се уносе овакве| обавезе Ова је мера привремена, како и‘казне и допуне законске никако! Дуалистична монархија није

стична монархија требала је напустити Босну и Херцеговину, а не! самовласно и недозвољено насил-ј но поступити. У том уговору ао-\ стоји једна тачки која искључу -ј је свако сеааратно делање и строго обвезује све потписане силе да

стварала ред, већ неред, само да што дуже остане у Босни и Хер цеговини. Дуалистична монархија није штитила Хришћанство, него Је дражила Мусломане против Пра вославља. Дуалистична монархија почела Је одмах по окупациЈи на неколико година регрутовати у Босни и Херцеговини — што се о творено коси са датим мандатом о привременом поседу. Дуалистична монархија је Једног дана стално посела Босну и Херцеговину и тиме присвојила коначно покрајине из којих је требала по берлинском уговору давно изаћи. То је злогласла анексија. То су три грубе повреде међународног уговора. Аустро-Угарска је чекала баш као и зликовац на згоду, па да да се устреми на свој плен и да га насилно отме. Тај моменат је дочекала онда кад су остале велике силе најмање расположене и спремне биле да ратују. У том моменту европске слабости одметнула се Аустро-Угарска у ајдуке и безобзирно је подерала један међународни уговор на дотле нечувен начин. Нема те велике силе, ! нема ни тог просвећеног народа, кој ји се није дубоко увређен, запитао заједно са руским царем Николом II: шта је ка овом свету свето тој несрећној монархији? и: Сме ли остати то некажњено? Сав се свет узнемирио — па чак и савезници. Сетите се само Италије. Народи и јсиле, којима је и усмена реч светиња охладнели су од тог времена према ајдук држави и дали су више пута доказа своме презирању. Сетимо се само заобилазног пута цара Николе II, и непозивања на свадбу покојнога Фрање Фердиианда приликом венчања јединице кћери цара Виљема II. Све ово доказује да се што ! пре мора санирати не само повреда човекава права у Босни и Херцеговини, него и да се мора и казнити, и то примерно, изазивач нереда — Аустро-Угарска да јој више никада не пада на ум дерање међ^народног уговора. Као што се види Аустро Угарска је увредила не само Српство до сржи. него и велике силе потписнице својим безумним кораком, — а ћз тога излази, да она мора дочекати кад тад одмазду како од Срба — тако и од сила потписница. Помисао на одузимање Босне и Херцеговине није данас само српска ствар него и ствар увређене Европе и свег Словенства. Све ово јасно указује како је мађарско државно право болесна жудња према праву човека н снази међународног уговора. Из овога би гроф Апоњи Шребао Једном да увиди како опасно баца ризику свој народ када га мчи и наводи на непоштовање туђе својине и међуцародног уговора, а требао бидаувиди и то, да злглупљивање данас само још