Тренут вечности : песме

2

(Сеоска идила.

= = > Раднице вредна, млада, Јелек ти груди стеже; Зној ти са чела пада, И кваси лице свеже...

Откопчај, одахни мало, = Обриши знојаво чело; Одмори вредне руке, своје вижљаво тело!...

Немирни ветрић пирка, Радница о нечем снева...

А озго... у свежем зраку, Трепери... цвркуће шева...

Под сенком густога бреста, У хладу никога нема; Витка се змија пуза, У љуљци чедо дрема...

А пас, спуштена репа, Дакће и језик плази;

Полако, ка сенци бреста, Каска и тромо гази...

Ал, ко то долази отуд Пас се опрезно диже,

У војном свечаном руху, Војник поносно стиже...

Радница уздрхта телом, адост јој испуни наде; Потрча војну своме, У његов загрљај паде...

! Штампана у „Војничком Гласнику“.