Тренут вечности : песме

Стражар.

ж =

Тама обвија поља,

Шумарке, удоља речна; И месец сија тмоло,

Ћути природа вечна...

Тамо, далеко негде...

Чује се сикире удар; То дрва себи спрема

Бедни сеоски пудар...

На вису, унапред, даље Трепери светлост бела; Иначе, све је мирно, Ћути природа цела...

Пред ровом опрезне страже, Стражар брижљиво пази; Пред њим патрола мала У тамну даљину слази...

И док се стражар крену, Бројећи кораке мушке;

Пред њим, у тамној дољи, Зачу се пуцањ пушке...

Стражар опрезно заста, Погледом промери поље; Ослушну и брзо леже, Да сазна и чује боље...

Потом се хитро диже, „Помози Боже“, кличе; Пушку на „готовс“ узе,

Нешто се пред њим миче...

„Шта, врага, ноћас, Противник нешто смераг“