Тренут вечности : песме

53

Место сјајних бајних зграда, И луксузних свих фасада; Место нових дивних вила Ренесанса — новог стила, Електричних метеора, Место двора. Е

У дубоком мрачном стењу,

(Од камена све је скупа; (Свака ствар је тврдо стење,

И постеља, стб и клупа...

На каменом тврдом столу, Крст распећа људе сећа: На живота стазе трња, Место славе... место цвећа...

А под оним светлим знаком, Под кандила худим зраком, Угледао би нему јаву,

(Са костура мртву главу...

И испосник у њу гледа, (Са ње ока и не скида; Као да би нешто хтео, Да испита, да извида

Ал је њему тешко знати, Погодити и познати: Је л то глава сиромаха, Што корицу хлеба проси; Ил је глава богаташа, Што земаљску круну носиг .

Приђи, царе, не оклевај, е претичи саном јаву; Истину ћеш одмах знати, Чим погледаш мртву главу...

(Марта 1903.)

(РАК)