Тренуци и расположења

РАСПОЛОЖЕЊА 107

Када се преда мном појавиш Нехајни, лени бећару, · Спомене моје најавиш.

Кроз каранфила руковет Пролећа моја сва сину,

Кроз топлих боја ведри сплет Слике прошлости промину,

И походи ме лепота

Цветна ми доба живота

ВИЂЕЊЕ.

Никад ми ниси бола ни туге, задао

— Дружба је наша била чиста радост Живот је нама лепотом свом припадао, И кроз нашу се преливао младост.

Зато су још и данас наша срца браћа; И кад те сретнем ма где ненадана,

Као да талас какав младост нашу враћа, Прене се давна радост савладана.

Младост је охола у стиску наших руку, Радост у погледу чистом и јасном;

Они су у гласа нашег топломе звуку, Оне у темпу била једногласном.

Мени је као да сам из даљњих предела У пристаниште стигла гостопримно; Мени је кб да сам поново видела Маштања наших поприште обимно.

Као да ме је благодатно обасјало, Старинско, добро, питомо огњиште; Као да ме је благотворно загрејало Увек усрдно, топло уточиште.

Као да се сјајно, задовољиво пролеће У сетну јесен ведро осменуло,