Тренуци и расположења

112

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Кад на олтару твом.

" Молитва моја неисцрпна,

Пред моћним твојим суштаством Исповест је непреступна.

А откровење је твоје:

Не реч, но глас

Што милује ми слух,

Што заводи ми дух;

И твој краљевски стас,

Што попут јаблана се вије,

Што раскош злокобну одаје

И снагу путености крије; 07 757 ог. И руке мушке што таје о 79057 виси Исконских заседа сласт ке а И загрљаја власт; И коса мрка твоја

Ноћ летња облачна,

Дах цветна перивоја

И победа коначна.

Али вај! Ти кумир ниси,

Што га машта роди.

Удес женин ти си,

Човек =— њен судбоносни сан; Брод на широкој води,

Заблуде миле дуге час,

Најдража њена саблазан

И мутна, слатка бојазан; Ћудљива крма и компас

Пучине увек неверне,

Језеро слутње безмерне, Лабиринт сумње чемерне,

Истина болна очајна;

Вековно, древно Вјерују;

Усхита гама бескрајна;

Дубоки понор слабости

И цело небо радости;

Свештено, дивно пијанство; Довек неиспитани пут

У недокучно пространство. Блаженства жуђени кут;