Тренуци и расположења

РАСПОЛОЖЕЊА 115

Обећање си живота, немир, надање,

Што Луцифер му образ даде свештеника;

Ти си позив на преступ, ти грех и страдање Човека првог победничка слика.

У ноћи многе, по пивницама димљивим Ти песму бића свога расипаш беспутно, И све саблазни у чаркама занимљивим Ти оличаваш нехајно, злослутно,

И пушташ изворе све у теби скривене Да зраче вртлог ускиптели твојих ћуди, Да тобом опију се редом лепе жене.

Па кад се дома кренеш у часове ране, Погледа њихних, чежња, осмеха и жуди Односиш безброј само из навике знане.

Не слутиш да ноћи све тако пробдивене, Не вреде мисли једне теби намењене, Ни сузе једне тебе ради проливене,

Ил' несанице једне тобом испуњене.

НАШ СУСРЕТ.

Васионски закон привлачности Наш је сусрет и кратко познанство. Леполика драж и кратковечности Годи теби; и тамно пространство Мисли теби не задаје брига. Ниси сужањ ни апостол књига. Ти светкујеш живот овај трошни. „Лет галеба твоје су висине. Осмех је твој ведри и пустошни Зрак варљиви хладне месечине. Елегија наш је сусрет позни „Лепота му чар сутона има. Сан путника кратки и нервозни Наш је сусрет међу сусретима.

8»