Тренуци и расположења

РАСПОЛОЖЕЊА 195

Да ниси алфа и омега вазда Мојега дана сваког,

Саблазан моћна или зла одмазда Духа неког опаког.

Да ниси пораз прошлих откровења У борби без граница, И садржина свију мојих бдења Жижа свих несаница.

БОЈА ГЛАСА.

„Волим вас као песника

И поштујем као жену“

Рече ми једне студене, зимске вечери. И тад глас твој заводника

Имаде узвишену

Чистоту, чар и боју снега и глечери.

Кад поузданим и смелим

Нагласком изјави: „Желим

Да у песму вашу уђем победно!“

Одлучан, кристалан и чист

— Љубичаст као аметист —

Био је глас твој звонки, дубок недогледно-

Зашто те мало не волим»

И удворним и охолим

Тоном кад си ме питао,

Глас је твој омађијани

Ласкавче непостојани,

Био је румен кб небо, дан би свитао.

Кад рече ми да ће доћи

Твој час и кнежевске речи:

„Време и моје право погинути неће!“

У вече пролетње ноћи

Био је глас твој, што лечи,

Рујан кб огањ што брод огромни покреће.