Тренуци и расположења

РАСПОЛОЖЕЊА 127

ПОСЛЕ СВЕЧАНОСТИ.

Ко монарх миропомазан,

Кроз славолук си прошао Маште моје, у свечан дан, Кад у мој град си дошао.

Пред тобом гомиле хучне Мојих рима су клицале; За тобом стихова звучне Фаланге сјајне ницале.

Фанфаре усхита мојих Силно су трештале;

Слике, што крвљу обојих, Кроз ватромет су бљештале,

И огњи мојих страсних Жудња кобно су буктали; "Снопови варница јасних „Мог духа жарко суктали.

С храмова мојих су звона Звуци помпезно звонили; (Стегови свих легиона Пред тобом се приклонили.

Преда те ризница мојих Најдраже алеме просух, Из врта цвећа одвојих Најређа, и тебе посух.

И све прохуја... а потом,

Ти кад ишчезе победан,

— С твојом пустошном лепотом Завлада мир недогледан.

Спусти се ноћ тајанствена, Ватре су догоревале;

Коб берба величанствена Истине су дозревале.