Тренуци и расположења
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ТРЕНУЦИ 29
Ти се врћеш мишљу, душе разтрзане, У вечери оне тонова и рима
Под прстима мојим кад је клавир стари Плакао у песми тугу моју давну,
И твој поглед ведри продрб да озари Моје душе бездну суморну и тавну.
Ти пролазиш духом по местима оним, Где пролетње воде шуме и с планина Веје мирис горе дахом осионим,
Где траг наших стопа сребри месечина.
И у таласима те свемоћне плиме Младости најбољи разазнајеш део: Живиш узбуђено безброј пута њиме И њим обасјаваш нови живот цео.
Знам ја — јер је моје осећање исто Тај немир у теби то је део мене:
Он у теби живи побожно и чисто Радошћу и болом среће несхваћене.