Улога и значај Врбаске бановине
— Ta >——
Дирекција пошта обећаје се Бањој Луци већ седам година, и кад смо тешка срца отцепљени од Сарајева, онда су нас подвргли под Сплит. То је пуно горе него кад би Љубљану метнули под београдску дирекцију. Јер од Љубљане до Београда има 570 км. а од Бање Луке до Сплита 545 км. и то преко личке пруге коју сваке зиме завеје снег.
А шта би рекла браћа Словенци кад би неко пренео њихову дирекцију из Љубљане у Београд
И сваких избора нам се обећаје да ће се подићи у Бањој Луци дирекција пошта, само је ми још не видесмо.
Исто је тако са апелационим судом. Ми и данас, са 30 среских судова и три велика окружна суда на подручју Врбаске бановине, потпадамо под Апелациони суд у Сарајеву. Пре седам година обећао је тадањи министар правде, јавно, и у Скупштини и у Сенату, да ће образовати апелациони суд у Бањој Луци, чим се образују срески и окружни судови у Србији и Црној Гори, али од тада се изменило десетак министара правде, а ми апелације не добисмо.
Онима из Бихаћа ваља прећи 595 км., а нама из Бање Луке 548 км, и преседати једном у Бос. Новом, други пут у Суњи и трећи пут у Броду, прелазити један део Врбаске, велик део Сарске и пола Дринске бансвине, док дођемо до свој апелације. За 58 км. би ближе било онима из Марибора долазити ', Bebград, кад би им апелација била у Београду, него што је онима из Бихаћа или Бање Луке у Сарајево. А шта би рекли они из Марибора кад би неко предложио да им апелација буде у Београдуг
Стога већ одавно Хрвати адвокати покрећу питање да се окружни судоги у Врбаској бановини подреде Апелационом суду у Загребу, који је Бањој Луци за 237 км. ближи него Сарајево.
Тако је и на многим другим подручјима:
На територији Врбаске бановине с толиким рудним 60гатством нема ниједне рударске ни школе ни управне власти, ни инспекције, а имају је друге бановине, као нпр. Поиморска, где рударство није ништа јаче него код нас. Врбаска бановина потпада под Рударску дирекцију у Сарајеву, а у неким стварима под рударско сатништво у Загребу. | Иако је најбогатија шумом, Врбаска бановина нема ни једне шумарске школе. Наш човек са Крајине не може бити више ни лугар, јер гаља да сврши лугарску школу, а има их свега две у земљи, једна у Марибору, а друга у Сарајеву. И сад замислите како би брат Словенац гледало нашег Крајишника Србина кад би дошао у његову Словенију да му његову шуму чува, а ваш ће Крајишник морати трпети брата Словнца, јер он сам неће бити школован да чува ону исту шуму, у којој су и за коју су и он и његови пређи толику кре пролили и животе своје залагали, као што није школован да будо, не начелник банске управе, ви шеф стсека или ин:пектор, него ни жандарм ни финанс. Данас су и ти позиви за њ недокучиви!
Врбаска бановина не само да се више не изграђује, него