Улога и значај Врбаске бановине

___- 45.

ПОЛОЖАЈ, ГЕОГРАФСКЕ ГРАНИЦЕ И НАСЕЉА

Према северу омеђена реком Савом, Врбаска бановина је тако од природе везана са средиштем државе, Београдом; од Славоније је одељена, али ипак не стцепљена од тамошњих српских насеља. На западу ослоњена на Хрватску, али све на чисто српска насеља у Банији, на Кордуну и Лици.

Становништво је у тим пограничним крајевима у новском и дворском срезу, у деловима крупског и бихаћког среза, у целом петровачком срезу апсолутно истоветно са становништвом у пограничним срезовима Кордуна, Баније и Лике; исти елеменат, исти обичаји, иста ношња и све.

На југозападу, све до надомак мора, Врб. баногина се ослања на српска насеља у Далмацији, на кнински срез у коме од 80.455 становника има 22.020 и бенковачки у коме од 59.797 има 31.954 Срба православних. И та насеља српска иду све до Шибеника, који се систематски занемарује на корист Сплита. И ту је опет исти елемент као у срезовима граховском, гламочком и мркоњићком, те делу јајачког среза.

Од централне Босне и Сарајева Врбаска банорина је поткуно растављена Влашићем и његовим обронцима.

Југозападни и западни део бановине је планински, док је северни и североисточни део равница — савска долина и долина река Уне, Врбаса и Босне, раздељене планинама Козаром између Уне и Врбаса, а Мотајицом између Врбаса и Босне.

Насељеност: Врбаска бановина данас им преко 1,200.000 стновника, тако да је по броју житеља оставила иза себе не само Приморску и Зетску, него и Дравску бановину. Од тога је преко 700.000 Срба православних, око 300.000 муслимана и око 170.000 Хрвата католика. Срби су у планинским деловима где досижу местимице преко 80, у граховском срезу 94.36%, у гламочком 80.09%, мркоњићком 81.41%, али и у Поуњу: дворски срез 88.24%, дубички 84.89%, новски 79.24% ст. а тако и У ДО-

Ковачевић, Петар Вељковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, ~ Јово ~ Вукобрад, Марко Балић, поп Давид Грубор, Вид Милановић, "Ђоко Деспотовић, Вучен – Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар – Ерцег, = Никола Баковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија ~ Шевић, Никола — Медић, Никола Ћулибрк, Сава 'Буричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошеновић, Лука. Богдановић, (Остоја Вејновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, — Тривун Ђундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан !Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, – Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Бајалица, Деспот (Ступар, Пане Николић, Остоја Ољача, Перо Бабић, „Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Белајлица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Тривун Станишљевић, Дане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе — Јовановић, Ристо Јејић, Гаро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

ПРОКЛАМАЦИЈА од 27 новембра 1918

- Цјелокупни народ. Босне и Херцеговине, без разлике вјере, свечано из Јављује, да Boca и Херцеговина нијесу од стране народа Босне и Херцеговине, нити од стране Краљевине Србије никада признате аутеро-угарским покрајинама, негу их је монархија поред свих протеста Србије и народа ове земље само