Уредба о превозу путника и робе на железницама у Краљевини Србији : ("Правилник за железнички саобраћај") : важи од 1. јануара 1908. године

од картона. Пакети се затим слажу у јак дрвен сандук од дасака дебелих најмање 99 милиметра или у сандук од лима. При слагању треба пазити да не остане ни мало празног простора између појединих пакета и између њих и страна сандука. Да би се тако учврћени пакети могли лако вадити из сандука, треба бар један пакет у свакоме слоју везати јаком врпцом, помоћу које се пакет може лако извући напоље. Празнине у сандуку треба испунити: крижотпнама од хартије, сламом, сеном, кучином, столарским струготинама, („дрвеном вуном“! или пверјем; све ове материје морају бити потпуно суве. Заклопац на сандуку, ако је од лима, треба валемити, а ако је дрвен, утврдити мебинганим завртњима или гвозденим, који су превучени калајем. Рупе за завртње морају се на сандуку избушити пре но што је и отпочето слагање пакета. Заклопац мора притиснути садржину у сандуку тако, да се она не може никско покретати.

Сандук напуњен пакетима са капслама за распрскавање треба положити у други дрвен сандук од јаких дасака, најмање 95 милиметара дебљине. И на овоме се сандуку заклопац утврђује месинганим завртњима или гвозденим, који су превучени калајем. Сандуци морају стајати са поклопцима на горе. Између једног и другог сандука мора се оставити простор најмање 30 милиметара, који се испуњава струготинама од дрвета, сламом, кучином или столарским иверјем.

. Поклопац спољњег сандука треба добро да

належе на унутрашњи сандук, да се овај не би покретао. Одозго на капку треба прилепити цедуљу са натписом: укапсле за распрскавање“ и „не преврћи«“.