Успомене из младости у Хрватској. Књ. 2

10 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

били изишли из цркве и пустили га сама унутра са женама, па се опет скупише под липом. Казивало се, да су се људи завјерили, да ће своје „старе правице“, које да је сада цар обновио, бранити крвљу и имањем против власти господе“.

„Током недјеље дође много, врло много војника. Кад су их сељаци запазили, сабрало се једно 300400 њих под липу оружано лопатама, косама, сјекирама, а некоји и пушкама. Тако су спремни на борбу ишчекивали војнике. Напријед су ишли официри с извученим сабљама, а онај, који је био на коњу, запита за старјешину. Твој винцилир, стари Иве Новаковић, ступи из гомиле и запита официра, зашто је дошао с толико војника. који се у малом селу не могу уконачити. Официр као да га није разумио и повика нешто својим солдатима, што опет наши људи нијесу разумјели. Један војник иступи из редова, стане по“ крај часника, те запита старог Иву, шта је то хтио да каже. Иве му одговори, да сељаци неће ништа друго, него бранити правице, које им је цар дао против господе, а ова их газе. Ако солдати штогод зла не смјерају, нека се мирно поврате у Карловац. Солдат и официр говорише међусобно, а затим рекне солдат Иви, да капетан заповиједа, нека се сељаци одмах разиђу својим кућама и запријети им са 50 батина, ако не буду мировали. Исто заповиједи Иви, да војнике уконачи у селу и да се под пријетњом од 25 батина побрине за њихову опскрбу. Кад је то Иве разумио, баци ону своју лулу, коју васцијели дан није вадио из уста, те рукне као дивља звијер: „Људи, јесте ли то чули! Зар смо разбојници, да се с нама тако поступа! Одлазите, војници, одавде, овдје нема што да тражите. С нашом господом свршићемо ми већ сами“. Сељаци завикаше: „Натраг солдати или ћемо ударити!“ Солдат, који је стајао уз официра и с њим говорио, рекне на ово Иви, да ће га смјеста повалити на клупу и одрапити му 50 батина, не разиђу ли се сељаци смјеста. Кад су чули сељаци, како се то пријети старцу, опколе официра, те га свуку с коња. Он извуче сабљу и удари њом нај-