Успомене из младости у Хрватској

158 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

учитељи знали о мојој побуни против школскога реда не знам, јер ме нијесу звали на одговорност. Мислим, да су схваћали како је примјереније овај случај игнорисати. Послије неколико седмица дође у кавану неког кишовитог зимскога дана мдбј учитељ мађарског језика, професор Бањи. Кад сам га угледао, устанем да га поздравим. Он ми пријазно одздрави и сједне-к мени. „Шта ти ту радиш“ — „ја овдје увијек читам „АПсетејпе Хенипо“. — „Но ти знадеш, да ви не смијете ићи у кавану“. — „Знам добро, али ја тиме ипак не чиним зла“. — „Но ако „Патри“ сазнају 2“ — „Ви им то, господине професоре, зацијело нећете рећи!“ — „Хоћу, хоћу, рећићу равнатељу, да теби, који си „рптиз с1а5515“, допусти недужно уживање читања новина“. — До изричитога допуштења · да смијем читати новине у кавани није дошло, него шутећки се то допуштало, и ја нијесам мало био поносан, да похађам кавану у друштву професора Бањиа.“)

Жеља мојих родитеља, да ми пруже „мом сталежу примјерено“ васпитање довела је до тога, да сам учио цртање, сликање и музику. За учитеља цртања био је препоручен мојим родитељима топџија Грегор Балди, који је био питомац миланске умјетничке академије. Он је код Хајеца учио сликање, а код Лонгиа бакрорез и радирање, те је у обје умјетности добро напредовао, али како није показивао никаквог родољубног схватања, био је убрзо послан из умјетничке академије у војску и додијељен заповједништву тврђавне артиљерије у Карловцу као „бака“, а касније као „бомбардир“. Интелигентни и образовани часник заповједништва капетан Стропек, Чех, — а тада је била велика већина топничких часника Чеха, — заволио је сиромашнога младога Талијана и препоручио га мојему оцу као учитеља цртања. Моја страст, да учим све могуће, поздравила је с одушевљењем то учење и мој је учитељ дао тим више себи труда, јер је са мном почео талијански