Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 187

те је био употребљаван у Хрватској. Већ се у Дубровнику помишљало на логичније поједностављивање правописа и у молитвенику „Дух Кршћански“ 1573.. такав се покушај, може се рећи, сретно и досљедно спровео. У ћирилском алфабету постоје посебна слова за те случајеве. Свакако је сада настала нова, једноставна, логична ортографија хрватског језика на етимолошкој основи. Гај је стално тврдио, да му је прва идеја дошла из поменутога молитвеника „Дух Кршћански“. Доста је, уосталом, рећи, да је нови „илирски“ правопис значио велики напредак и да је од свих Словена био с признањем поздрављен. Само су се хрватски мађарони одмах истакли као опозиција против лијепог чистог језика, каошто су и Срби једнако огорчено чинили против увођења српског народног говора у књижевност, када су то почели Доситеј Обрадовић и Вук Караџић: новотарија бијаше у њиховим очима издаја народа и отаџбине. И то се није тицало само имена „Илири“ и „илирски“, већ су и лијепи српскохрватски језик и добар нови правопис доспјели међу бојне лозинке у политичкој борби, која је започела бјеснити и пријечити сваки напредак у Хрватској.

„Илирци“, — јасћу их тако називати, мада сам противник тога имена, но они су сами себе тако звали — поред „Народних Новина“ и књижевног прилога Даница започеше и књиге писати: лирске пјесме, патриотске драме и новеле. Њихове патриотске пјесме складала су два даровита музичара, Ливадић и Лисински,“) а публика их је с одушевље њем прихватила. Пјевали су их у друштвеним круговима и на јавним забавама: чинило се, да ће некоје од ових китичарских припросто мелодиозних пјесама постати новом хрватском „марсељезом“, па је јавно пјевање тих пјесама било забрањено из Пеште. Књижевна вриједност овог младог књижевства бијаше далеко испод њене патриотске тенденције, али се ту ипак показивало жарко настојање за образовањем, мада је био очит недостатак солидне подлоге. Као одлучну заслугу ваља припознати проу-