Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ , 25

У западној Европи не би такве личности могло бити већ ни сто година прије. А за оправдање његово могло би се само оно поновити, што је неки Мађар рекао једном Нијемцу, који се јадао о недостатку просвјете у Угарској: „Што 2 С једне стране Аустрија, с друге стране Турска, па откуда би могла доћи просвјета 2!“>)

П,

МОЈ ОТАЦ НАЦО СТЕФАНОВИЋ

Кад је умро Стефан Михајловић, његова се домовина налазила у тјескобним приликама. Он је још био доживио битку код Ђура. 14. јунија 1809., кадно је принц Еуген Бохарне хаметом потукао Аустријанце, ко-

јима је заповиједао надвојвода Јохан. А и угарскохрватско племићско домобранство, с којим је на бојиште био пошао старији син Стефана Михајловића, · капетан Јозо, буде од Француза попут пљеве распршено. Чини се, да је лијепа, елегантна млада племчад у злаћаним хусарским униформама схватила рат као веселу игру. Можда су господичићи мислили, да ће пуки њихов бриљантни и марцијални изглед толико импонирати, те ће се и без борбе повући с бојишта. Како је познато, обратно се догодило. Прва шаржа француских кирасира натјера љепушни наш домобрански кор у дивљи бијег. Читава Штајерска и Хрватска била је пуна ових бјегунаца. Међутим се извојштила и битка код Ваграма, Французи под маршалом Мармоном стадоше непрекидно продирати у Фриаул, Корушку, Крањску, Приморје, Истру, те наканише запосјести и цијелу Хрватску, кад их управо на Сави у тојнамјери спријечио миру Шенбруну. Аустрија је тим миром морала Француској одступити сву јужно од Саве окупирану Хрватску (разумијева се и Војну Крајину). Но мој дјед већ није доживио миру Шенбруну,