Успомене из младости у Хрватској

34 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ ј

ћудности и сношљивости, премда владу француску није трпио.!

Мој отац Игнац (од драгости Нацо и Нацек) Стефановић и његова сестра Катица постали су, тако рећи, током ноћи француски држављани. Но та промјена није била по укусу мога оца; тим мање, што су и њега одмах притегли за 16.000 франака присилнога зајма, што га је расписао маршал Мармон. Ово „пуштање крви“ из истом наслијеђене очинске касе и новчарке одмах је мог оца опредијелило у непријатељски став против француске владавине, па га није могла преобразити никаква љубежљивост, којом су га сусретале и обасипале француске области. Цијело вријеме свога живота остаде он непомирљиви непријатељ Француза. А кад сам се јау младеначком чувству заносио војничким и политичким генијем Наполеоновим и бранио његову политику и жалио за пребрзим завршетком француске владавине у Хрватској, тада је његова срџба силно успламсала, па сам морао пустити, да ме псује и зове брбљавим жутокљунцем, који се уобразио због учене своје начитаности: ја да сам себи дрско допустио, да просуђујем догађаје, које нијесам проживио и које не познам, па онда, да то говорим њему на очи, њему, који је тога ради силно трпио, те Французе само по Богу и по правди проклиње. Против таквих аргумената, дашто, да се нијесам могао правдати, тим више, што су готово сви пријатељи родитељске куће били судионици те очеве франкофобије.

Премда је банкрот бечкога „зада Њапсо“ био оштетио обитељски иметак, ипак је тај иметак био још увијек угледан и повелик, те се Нацо Стефановић и његова сестра Катица тако нагодише, да је мој отац примио на се све обвезе, које се појавише смрћу Стефана Михајловића у обустављеној његовој трговачкој радњи и примио је и све залихе жита, а задржао је и онај за њ купљени комплекс имања, те се обвезао плаћати сестри до њене удаје на половицу свега очинског иметка камате, а кад се удаде, да ће је исплатити у готовом. Тај насљедни уговор био је