Успомене из младости у Хрватској

1

44 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

Фег Јизик“: све се баци стрмоглавце у море уживања, исто као да је иза дугих тамничких патња задобивена слобода, па је треба од срца уживати. Властелински сусједи приређивали су теревенке; десета и више фамилија срочило би се код једнога суседа по три и четири дана. Ту се плесало и банчило, а онда даље другом комшији. У: тамо се то исто понављало и тако редом, док се опет неби дошло првом домаћину, и:то је трајало све дотле, док је било чега да се троши. Кад је био готов турнус код комшија, позивало се код даљих пријатеља, па хајде с цијелом фамилијом у колима и па коњима и са слугама, од једнога до другога, док већ нијесу зимске кише и снијег онемогућили промет на овим увијек лошим цестама“.

Као и код свих словенских народа тако и код Хрвата и Срба гостољубље није само врлина, него је то заправо једна морална дужност, којој се нико не смије отимати. Но да се ту радило уистину о злоупотреби гостопримства, чини се, да није нико мислио, ма да се код ових забављачких похода гостило по 50 и 60 људи и по 30 до 40 коња. То је било кадро упропастити домаћине за читаву једну годину. Али, хтјело се ето: избанчити, а размишљање се препуштало будућности. Па и на моралне неприлике канда није нико мислио при том вашару од толико људи у више мање малим становима. Лијегало је по осам и десет особа у собу: жене и дјеца заједно, а када за мушкарце већ није било мјеста, уконачили би их у ближње сељачке куће или у суше. Послије плеса и вечере жене би се повукле, а мушкарци су даље пили и картали, а кад већ ништа више нијесу знали, обичавали су задње ноћи пред одлазак, да играју једну посве срамотну игру, што ју је изумио неки бећарски разблудник: напити људи извлачили би коцком жене, ко"ће с којом ту ноћ спавати. Испиткивали су слуге, у којој соби и у којему кревету спавају поједине жене. Онда би имена тих жена с тим подацима исписали на цедуљице, цедуљице бацили у клобук, смијешали их, па би сада сваки од при-