Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 55

па“. Да је Марија знала њемачки, зацијело би ме већ онда била научила. А при том је мимоилазила, да ме, каошто се каже, јаши пред странцима као параднога коња, па да рецитирам или да декламирам. · Шта више, само онда ми је налагала да говорим талијански и француски, кад је била прилика, те су гости сами затражили. Него ја сам хтио сам пјевати талијанске и француске арије из опера, а моја мајка није се смјела уморити, пратећи ме на гласовиру. А хвала и пољупци, које сам примао за награду, тако су ми омилили, да не бих по цијеле ноћи престао пјевати, да је то зависило само од мене.

Читати и писати нијесам још никако учио. Кад сам оца или мајку видио гдје пишу, учинило би ми се то као тајна природе, а ту тајну сам желио разоткрити. Али су ми одговарали, да сам још мален, па да ћу ја то већ касније моћи научити. Ове утјехе чиниле су ме све нестрпљивијим. Ја сам већ напоменуо, да сам у кући био једино. дијете и да нијесам имао суиграче, него да сам увијек био међу одраслимг и само њих слушао. Него, кад су ми се за пар година родиле двије сестре, учиниле су ми се оне као наметнице, једна неприлична сметња у мом животу, те сам се само у неке могао с њима спријатељити истом, када им је било четири до пет година, а ја се међу њима осјећао као одрасли. И многе мени самом непријатне стране мога карактера разумљиве су, иако нијесу оправдане, због тога, што сам првих седам до осам година мога живота био сам, те сам био без саобраћаја с другом дјецом, одраставши самотно. Мог оца виђао сам само за столом, моја мати се такођер морала бавити великом економијом, а Марија морала се бринути и око малих мојих сестара, те се није могла као у првим годинама бавити читав дан са мном и бити уза ме. Размјерна ова осама учинила ме прије реда озбиљним и шутљивим. ја нијесам знао ни за какве дјечје игре, ни за било какву забаву, осим, када ми је Марија приповиједала о чудесима Рима, Фиренце, Милана и Венеције. Она ми је то толико пластично приповије-