Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ГЛАВА I. ПОСТАНАК ДРЖАВЕ.

I. ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ. Рат којп јој је 15 јула 1914 Аустро-Угарска објавила, Србпја је пспрва сматрала као чпсто одбранбени рат. „Србп, бранпте свом снагом своје огњпште и српско племе“, тпм се речпма завршивао проглас упућен 16 јула српском пароду од намеснпка-престолонаследнпка Александра. Али, када се пз српско-аустријског рата излегао светскп рат, којп се могао свршпти само основном променом карте Европе, наша влада, којој је на челу био Никола Пашић, нашла је за потребно да и она, по прпмеру другпх влада, обележп наше „ратне циљеве“. 7 децембра (24 новембра) 1914, она је пзашла пред Народну Скупштпну са пзјавом, да је наш рат с Аустрпјом постао „борба за ослобођење п уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца.“ Стварање слободне државе уједпњених Срба, Хрвата п Словенаца постало је тиме наш главнп циљ рата. Маја 1915, образован је у Лондону, под председнпштвом д-ра Анта Трумбића, Југословенскп одбор, као представнпштво српскпх, хрватских и словеначкпх емиграната из АустроУгарске. Тог истог месеца, Југословенскп одбор упутпо је француској п енглеској влади п руском амбасадору у Паризу један мемоар, у коме се тврди, да су Срби, Хрвати и Словенци један исти Југословенски народ, којп је кроз целу своју исторпју тежио да своје народно јединство крунише полптпчким једпнством, стварајућп јединствену државу на своме целокупном етнографском подручју. У томе мемоару АустроУгарска се означава као главна сметња Југословенског једпнства, п зато се препоручује стварање потпуно незавпсне Југословенске државе, ван оквира Аустро-Угарске. Марта 1917, образован је у Паризу један Црногорски одбор за „народно уједпњење“, који је, насупрот службеној политицп црногорске владе, радпо на сједпњењу Црне Горе са Србпјом п осталпм српскпм, хрватскпм п словеначкпм земљама. Маја 1917, клуб хрватских п словеначких посланика, т. зв. „Југословенски Клуб“, прочитао је у царевинском већу у Бечу