Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
14
УВОД
јесу силе савезне; све остале државе спадају у неутралне државе. Укратко, уговорно стање које је постојало између краљевине Србпје с једне стране, а сила савезних и држава неутралнпх с друге стране, остало је исто онако непромењено, као и уговорно стање између краљевине Србије и главних савезника. Према свему овом, појава државе СХС није донела нпкакве промене у спољашњем правном стању краљевине Србије. Са гледшпта међународнога права, држава СХС не представља нов правни субјект, са новпм правима и обвезама. То је стара краљевина Србпја са целпм својим системом међународних уговора. Да се, у области међународних односа, не чини разлика између државе СХС и краљевпне Србије, била су два разлога. (1) Држава СХС није уговорпма о миру створена сасвим из нова као на пр. Пољска и Чешко-Словачка. Држава СХС постала је уједпњењем краљевпне Србпје п аустро-угарских Југословена. Краљевина Србија постојала је и пре уговора о миру, и како главне спле савезне и удружене нпсу пмале нп права нп расположења да уговором о миру ншпте краљевину Србију, оне нпсу хтеле нп чин нашег народног уједињења обележити ниједномречи као нпштење старе српске, п стварање нове, српско-хрватско-словеначке државе. 0 нашем народном уједиљењу говорп се само у уводу уговора о заштитимањпна, па п ту, о њему се не говорпкао о стварању једне нове државе, него као о акту који спле савезне и удружене, без икаквог даљег карактерисања, узимају на знање. (2) Уједињеље краљевпне Србије п аустро-угарских Југословена није било уједињење двеју држава. Јер, ако је краљевина Србија била држава, аустро-угарски Југословенп нису били држава него оцепљене терпторије старе Аустро-угарске монархије. Истина, пре свога уједињења са Србијом, Југословенп покушали су да се организују као држава, и чинили су кораке код савезника да буду признати као држава. Да лп су и колико њпхови покутпаји државне организације ималп значаја на пољу унутрашње политпке, видећемо на другом месту. Овде је важно само то, да су на пољу спољашње политике ти покушаји остали без успеха. Стране спле нпсу признале аустро-угарску Јутославију као државу. У тренутку нашег народнога уједпњења, Србија је пмала, а Југославија није имала, признату међународноправну личност. Са гледишта међународног права, наше народно уједпњење није представљало спој двеју старпх држава у једну нову државу, већ је представљало спој оцепљенпх терпторија без признате међународноправне личностп са једном већ постојећом државом. Из тога разлога, п прпликом уговора о миру, узело се да је тај спој могао иматп утицаја само на унутрашљп положај те постојеће државе,