Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

16

УВОД

Народно Представништво сматрало је да српски закон о пословном реду у Народној Скупштини не важи вшпе, и зато је прописало само себп пословник: „Аутономни правилник о пословном реду привременог Народног Представнпштва“. Тај правилник није се материално разликовао много од српског пословника, али, формално, он је имао сасвим другу основу. Стари српски пословник оснивао се на једном закону краљевпне Србије; „аутономни правилнпк" оснпвао се на једној резолуцији привременог Народног Представншптва. (6) За време привременог стања, које је трајало од постанка државе СХС до пздавања Видовданског Устава, дешавало се да се Краљ и Влада, у својим актима позову на поједине чланове српског устава. Али, то је било само по пзузетку, и, што је главно, није се знало да ли се они позивају на српски устав стога што држе да он важи све до издавања новог устава, или се позивају на српски устав стога што би имали намеру да привремено изврше његову материалну рецепцију, као што је привремено Народно Представништво извршило материалну рецепцију српског скупштинског пословника. Насупрот Краљу п Влади, прпвремено Народно Представншптво стајало је на гледпшту да у прпвременоме стаљу нема устава, и зато је упутпло у одбор на проучавање један предлог о привременом уставу, који би имао да важи до састанка Уставотворне Скупштине. (7)Избори за Уставотворну Скупштину нису извршенп по српском пзборном закону, него по једном нарочитом закону прописаном од Краља и привременог Народног Представншптва. (8) Претходне формалности, које је по српском .уставу ваљало испунитп пре састанка Уставотворне Скупштине, нпсу биле пспуњене. (9) Уставотворна Скушптина није сматрала да се она састаје на основу српског устава, са задатком да тај устав прилагоди новом стању стварп. Она се понашала, као даније затекла никакав ранији устав, и као да he устав,-који она буде донела, бити први устав: пред гласање о Впдовданском Уставу истицало се непрестано да се тај устав мора пошто пото примпти: пнане, настаје неуставно стање, у коме и сам опстанак државе може доћи под питаље. (10) У завршном члану Впдовданског Устава не каже се, да са његовим обнародовањем губи важност српски устав од 1903, што значи, да уставотворац.није мпслио да Видовданскп Устав долази на место Устава од 1903, којп би све дотле био у важности. На основу свега овога, мора се закључити да уставно стање државе СХС не изводи се из уставног стања краљевине Србије; између та два стаља прекинут је континуитет, и зато, са гледшпта уставног права, држава СХС не може се сматрати као продужење краљевине Србије него као нова држава,