Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

416

КРАЉ

чењу закона? Над њима не постоји никаква виша власт која би им могла издати обавезна упутства о тумачењу закона. У пракси има примера, да су се министри обраћали на Државни Савет, и да је ои на њихов захтев доносио решења о тумачењу закона (изгледа, да се Државнп Савет у овим прилпкама руководно примером Касационог Суда). 445. У вези са судским пословима Државног Савета, стоји и његово решавање сукоба надлежности. Он решава ове сукобе надлежности: (1) сукобе између управних судова; (3) сукобе између управних и самоуправних власти; (3) сукобе између управних власти; (4) сукобе између самоуправних власти. Али Државни Савет не решава сукобе надлежности нзмеђу управних п редовних судова; те сукобе решава- Касациони Суд. Сукобе надлежности под (2) (3) и (4) Државни Савет решава само између власти које немају над собом заједничку вишу власт, или које су, према законским прописима, позване да о предмету поводом кога се сукоб појавио, одлучују у последњем степену. На пр. Државни Савет решава сукобе надлежности пзмеђу миннстарстава, између области у њиховом самоуправном делокругу, између великих жупана у питањима њихове последље надлежности. У случају позитивног сукоба, т. ј. у случају сукоба који је постао услед тога што се две властп истовремено сматрају за надлежне у истој ствари, нредлог за решење сукоба може учинити свака од две запнтересоване власти. У случају пегативног сукоба, т. ј. у случају сукоба који је постао услед тога што власти одбијају надлежност од себе, предлог за решење сукоба може учинитп само заинтересовани појединац, и то одмах како се и друга власт буде огласила за ненадлежну. 446. Правпло је да се административнп спорови, како онп које покреће појединац, тако и они које покрећу органи мпнистарства финансија, решавају, прво, код надлежног управног суда, па онда код Државног Савета. Изузетно, некп административни спорови решавају се код Државног Савета и у првом п у последњем степену. То су они спорови који су пзазвани мпнистарским решењем или краљевим указом. Исто тако, сукоби надлежности решавају се искључпво код Државног Савета. По старом српском систему управнога судства, нико се није обраћао на управно-судску власт, докле не бп претходно прошао све степене управне јерархије: другпм речима, тек пошто би добпо министарско решење, он је пмао отворен пут за управно судство. По старом српском спстему, адмпнистратпвни спор заснивао се тек министарскпм решењем, и противу тога решења жалба се одмах подносила Државном Савету; првостепенп управни судовп нпсу постојали. По данашњем систему управнога судства, поједпнац повређен једнпм управним актом,