Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ГЛАВА I. ЛИЧНА СЛОБОДА И ПОЛИТИЧКА ПРABA.

(У. одељак 11. УО. 19, 21 УС. 20-25 мај 1921.) 458. Поред органпзацпје властп, Устав је одредпо још п правнп положај појединаца према органпма власти. Говорећп о правном положају поједпнаца, Устав је пмао у впду наше грађане, одн. наше држављане. Како се добпја и губп наше држављанство. Устав пе каже; то треба да буде уређено нарочитим законом о држављанству, који још није издан. 0 држављанству Устав садржи само ове прописе: (а) „Држављанство је у читавој Краљевпнп једно“ (чл. 4). Овај пропис објашњује се тежњом Видовданског Устава, да на све могуће начпне утврдп да наша држава није савезна, него унптарна (у савезној државп постоје два држављанства, држављанство савезно п држављанство посебнпх држава). (b) „Сваком је држављанпну слободно пступптп из држављанства, пошто пспуни своје обавезе према држави“ (чл. 20). Под „обавезама према државп“ мислило се јамачно одслужење рока у војсци и псплата дуговане порезе. 459. „Сви су грађанп пред законом једнакп. Свп ужпвају подједнаку заштиту закона. Не признаје се племство нп тптула нпти пкаква препмућства по рођењу“ (чл. 4 У). Правна једнакост држављана значи, пре свега, да су све друштвене класе, како у области јавнога, тако и у области прпватнога права, равноправне. У областп јавнога права, сам Устав утврдио је њпхову равноправност на тај начин, што је свпма класама без разлике признао бпрачко право, п што им је свима дао једнака права на државна звања. Са једнакошћу пред законом стојп у везп и једнакост пред властпма, које су позване да законе прпмењују: власти судске и управне морају на исти начпн поступатп са држављанима свију класа. Ово је нарочито важно у кругу оних послова где управни органи раде по својој слободној расуди; ако би своју дискрециону моћ управнп органи употребили на повлашћивање једне класе, то би било противно Уставу. Због једнакости