Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

432

ПРАВШ-I ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

пристрасност партпјска иди лична, итд. Појам добре службе у закону је само уопште одређен; он би, тек у судској пракси, имао да се прецизпра. Тужба противу државе за накнаду штете добро би дошла појединцу нарочито у оним случајима који ие дају повода административном спору. На пр. у горе наведеном случају недостављене депеше, појединац се не би могао обратити управном суду, јер му штета није учињена једним управним актом чија би с.е законитост дала оспораватп код управног суда, него му је учињена небрижљивошћу органа телеграфске управе. Када поводом те небрижљивостп не би могао тужити државу редовном суду за накнаду штете, појединац би бпо лишен свакога средства одбране противу рђавог функцпонисања управе. (3) „Сваки грађаипн пма право п без ичијег одобрења тужптп суду државне и самоуправне органе за кривична дела која би ови учинилп према њему у службеноме раду. За министре, судије и војнике под заставом важе нарочите одредбе“ (чл. 58 У.). То значи, да код нас не постоји т. зв. административна гарантпја, п да за узимање на одговор чиновника, суд не мора тражпти претходно одобрење уиравне властп, као што се на пр. за узимање на одговор посланика мора тражити претходно одобрење Скупштине. Кривична дела о којима се говори у члану 18 Устава, јесу опет случајп неправплнога вршења службе, али случаји најтеже врсте које је закон уврстио у кривична дела. На пр. протпвзаконо. лишење слободе. Као што се види, поједпнац има могућности: (1) да тражи понпштај управнога акта; (2) да тражи накнаду штете због рђавог функционисања државне управе; (3) да тражи кажњавање појединих чиновника који њему учинили какво кривично дело. На тај начпн, он је заштићен и од незаконитостп управне власти и од тиранпје њених органа. Њему је према управи обезбеђен положај слободног грађанина; она му може заповедати, алп само у гранпцама закона и јавног интереса. 464. Уставсеније ограничио на давање овпх општих јемстава појединцу према судској и управној властп. Он је сматрао за потребно да нека његова лична права нарочпто ујемчи. То су, на име, ова права. (1) Лична слобода. У члану 5 Устава речено једанико не може бити притворен нити пначе лишен слободе осим у случајима који су предвиђени законом. Ту се мислило на свако притварање, не само на притварање по грађанском ~ и кривично-судском поступку, него п на привремено полицијско прптварање (било ради одржања јавне безбедности, било у интересу самога притворенога). Без сумње, мпслило ее такође п на прнтварање умоболника у јавним плп приватним болницама. Лична слобода ујемчена је према управ-