Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

440

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

административне, али не п репресивне судске мере. Научничка и уметничка радња не стоји под надзором полиције, алп законодавац има права да пропише и једној и другој гранпце (на пр. Уставу не би били противни закони противу порнографске књпжевности, поред све њене уметничке вредностп, и протпву револуционарних списа поред свега њпховог научног интереса). Ни слобода уметности ни слобода науке нису нека апсолутна начела која би за државну власт била неповредна. Са слободом науке стоји у вези и слобода унпверситетске наставе. Професорп университетски предају по своме слободном научничком уверењу, као што судије суде по своме слободном разумевању закона. Министар правде не може наређивати судијама како да суде; тако псто ни министар просвете не може наређивати професорима како да предају. Та самосталност професора у вршењу њихове службе изискује непокретност звања, као што је изискује и судијска самосталност. Иначе, професори остају чиновницп као и судије; њихово постављање зависи од Владе, п за рђаво вршење службе (на пр. неуредно држање часова) они одговарају дисциплински. Независни од Владе у излагању науке са катедре, они у својим научним публикацијама, као уопште у целоме свом научном раду ван школе, потпадају под општа законска ограничења. Ако су наука и уметност слободне, школа није. По Уставу, грађани немају права отварања школа, као што пмају право издавања новина, т. ј. немају право отварања школа без претходног одобрења власти. Да ли he, и у колико приватне школе постојати, завпси од закона (закон по правилу тражи претходно одобрење просветне власти). По Уставу, школа не улази у област личне слободе; школа је државна установа. Прпватне школе, које би поред државних школа постојале, биле би под државним надзором. „Основна је настава државна, општа и обавезна" (ст. 6, чл. 16 У.). Грађанп су, не само дужнп дати својој децп основну наставу, него су дужни уписати своју децу у државне основне школе. Предлог да се забране приватне основне школе, одбачен је у Уставотворној Скупштини; из тога не изилазп још да родитељи имају право избора између државних и прпватних основних школа, али пзилази да би закон могао допуститп отварање приватних основних школа у онпм местпма где нема државних. Устав је прогласио за обавезну само основну наставу, али не средњу и вишу. - „Државна се настава дајебезуписнине, школарине и других такса“ (ст. 9, чл. 16 У.). Спорно је питање, да ли је настава бесплатна само уосновним школама чпје је посећивање обавезно, или је бесплатна такође у средњим п вишим школама, чпје посећивање није обавезно? По месту где се налазп овај став о бесплатној настави, као и по претресу вођеном у Уставотворној Скуп-