Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

СОЦИАЛНА ПРАВА II ДУЖНОСТИ

453

Експроприација по административној потрсби допуштена је у свпма случајима које закон буде предвидео; експропрп'ацпја у пнтересу социалне правде допуштена је само у онпм случајнма који су изречно предвпђени у Уставу. (2) „Законом о порезу па наслеђе пма се обезбедптп држ£ви учешће у наследству, водећп прп томе рачуна о степену сродства између наследника и умрлог, и вредности наслеђа*" (чл. 39). Другпм речима, што Је наследник даљи срОдник, и што је вредност наслеђа већа, тпм he држава пмати већег удела у наслеђу. Порез на наслеђе није схваћен као чисто фискална мера државе, која се преносом имовпне у случају смртп корпсти као једпом прплпком згодног порезивања. Порез на наслеђе схваћен је у члану 39 као једна мера соцпалне политпке, која, јачим порезпвањем даљих сродника, отежава стварање „незаслуженпх добитака", а јачпм порезивањем наслеђа веће вредностп отежава стварање велике пмовпне. Такав порез на наслеђе без сумње представља једно ограничење права својине п управљен је противу привредно јачих. (3) Мере противу велпкога поседа. (а) Мере противу феудалног великог поседа. „Феуднп односи сматрају се правно укинутп дапом ослобођења... Кметови (чивчпје), као и уопште земљораднпцп којп обрађују земљу у кметству сличном односу, утврђују се као слободнп сопственицп држанпх земаља, не плаћајућп сами зато никакву оштету, и имају се убаштинити" (чл. 42). Феудни односп бплп су се задржали у Боспи-Херцеговпни и у Јужној Србији. Уставотворац је пмао на уму поглавпто босанске прилпке. У Босни, феудни односп постојали су у неколико разних облпка, од којпх је овај био главнп. Онај ко је радпо земљу, кмет или чивчија, нпје бпо господар земље; према господару земље, агп, оп се налазпо у лпчној зависности, која је прелазила с оца на спна. Кметска земља бпла је недељпво породично насеље, и иза очеве смртп синови су је у заједнпци обрађпвали. Уставотворац није схватпо кметскп однос као приватноправни однос, какав постоји пзмеђу закуподавца п закупца, пего га је схватио као јавноправни однос. По том схватању, ага није имао право сопствености над кметском земљом; његово право бпло је само једна врста јавнога намета ударенога на земљу у његову лпчну корист, пли, тачније још, једна врста пореза на земљпште чпје је прибпрање држава, у своје време, уступила агп. Уставотворац је тај намет скпнуо са кметске земље, п кмет је самим тпм постао слободан сопственик. Уз кметове, уставотворац је ослободпо и све оне који обрађују земљу у кметству сличном односу. Какви су то кметству сличнп одпоси? За Босну, то је изведепо начпсто уредбом о беглучкпм земљама о'д 12 маја 1921, која је издана пре Видовданског Устава, и којој је тај Устав дао снагу закона. Уредба о беглуцима имала је