Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

458

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

473. Устав помиње као предмете који сувредни нарочите пажње државне: поморство и рибарство и грађење саобраћајних средстава. Прецизних одредаба ни о једном ни о другом предмету Устав не садржп; он само скреће пажњу законодавчеву на њих. За саобраћајна средства речено је да се држава стара о њима „где год то општи државни пнтереси захтевају" (чл. 35). Према томе, саобраћајна средства не би морала бити сва државна; поред државних саобраћајних средстава била би могућна и ббласна. То се потврђује и чланом 96, који међу предметима обласне самоуправе помиње п саобраћајне установе. 474. „За израду социалног и привредпог закоподавства установљава се привредни савет. Ближе одредбе о саставу п надлежности његовој одредпће се законом" (чл. 44 У.). Ова установа узета је из немачкога Устава. У Немачкој, привредни савет није политичкп него професионални парламент, састављен из представника појединпх класа и позива. Код нас, његов састав имао би тек да се одреди законом, Пошто је то тело позвано за израду стручног социалног и привредног законодавства, оно би и код нас требало да има стручни а не политички карактер. Према тексту Устава, привредни савет постојао би само за израду социалног и привредног законодавства. Он бп, дакле, имао дужности једне стручне законодавне комисије, не би био поред Краља и Скупштине трећи чинилац у законодавству. Закон о привредном савету није још издан. 475. Социалне и економске одредбе Видовданског Устава створиле су, поред старих појмова грађанских и политичких права, још и појам социалних права. Носилац социалнпх права није поједпнац узет у својим односима према државној власти, него су то поједини друштвени редови у својим међусобним односима. Социална права нису се јавпла ради потребе да се појединац заштити од државне власти, него су се јавила ради потребе да се прњвредно слабији редови заштите од привредно јачих редова. Ту заштпту држава пружа привредно слабијим редовима. Грађанска п политичка права имају за последицу умањење државне моћи, јер без умаљења државне моћи ослобођење појединаца нпје могућно. Социална права, напротив, пмају за последпцу увећање државне моћи, јер без државног огранпчавања и сузбијања привредно јачих редова није могуЋно заштитити привредно слабије редове. Међу социалним п економским одредбама Устава многобројне су које садрже ограничења за појединца, на пр. огранпчења права својине, слободе уговора, величине поседа, птд. — Основна тежња Видовданског Устава била је да нађе један компромис између индивидуалистичког и социалистичког гледишта, и да, отклањањем сувшпе јаких друштвенпх разлика, умањи супротности нзмеђу випшх п нижих