Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

460

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈГРАЂАНА

ности, друге вере и друге расе: поред народносних мањина из члана 16 Устава јављају се и верске мањине. 477. Права која уговор од 1919 прпзнаје верским и народноснпм мањииама јесу ова: (1) Верске и народносне мањине уживају иста приватна н јавна права као и осталп држављанп. Јавна звања и почасти, с једне стране, слободни позивп п привредни послови, с друге стране, морају бити доступни верским п народносним мањппама у истој мери у којој и осталим грађанима. Ова иста идеја ушла је п у Видовдански Устав: „Сви су грађани пред законом једнаки" (чл. 4). Питање је само, како се с уговором од 1919 слаже члан 72 Устава, којп каже да за народног посланика може бити изабран само онај који говори и пшпе народнпм језиком? Ми мислимо да члан 72 не стоји у противности с прописима уговора од 1919. На основу члана 72, сваки прппадник народносне маљине који говори и птппе народнпм језиком може битп изабран за народног посланика, докле, с друге стране, ниједан прнпадник народности српскохрватско-словеначке, ако није писмен, не може бити изабран за народног посланика. Члан 72 не доводи припаднике народносних мањина у гори положај него остале држављане. У члану 72 има још једна одредба о којој се може сумњати, да ли је у сагласности с уговором од 1919. То је одредба, да прирођени држављанпн који није народности српско-хрватско-словеначке, не може битп изабран за народног посланика, ако није пастањен најмање десет година, рачунајућп од дана прирођења. Исто тако, и по члану 19, прирођени држављани који нпсу наше народности, не могу пре истека тога десетогодпшњег рока бити примљени у државну службу. Ми налазимо да се ни овим одредбама нема шта прпговорити. Те одредбе не повлаче пзмеђу прирођених држављана друге народности и осталих држављана сталну разлику у погледу уживаља јавних права; те одредбе, само за једно одређено време, обустављају уживање тпх права код прирођених држављана друте народности. То обустављање јесте један од услова прирођеља које пмједано. Пошто је наша држава, п после уговора од 1919, 'могладати, а могла не датп тим лицима прирођење, она је могла одредити и начине задобијања држављанства, п на пр. установити извесну поступност по којој he се држављанска права прибављати. Главно је, да се сва тапоступност окончава потпуномједнакошћуприрођених држављана друте народности п осталих држављана. (2) Право на употребу матерпнског језика. Ту треба разликовати између употребе језика у обичном саобраћају п у саобраћају са властима. (а) У обичном саобраћају право на употребу матерпнског језика јесте неограничено. По уговору од 1919, језик маљине може се без икаква ограничења употребљаватп у прпватном и у пословном саобраћају, у верским