Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : обнародован у бр. 142а „Службених новина“ на Видов-дан 28. јуна 1921. год. у Београду

14

узгред баве земљорадњом, могу користити сечом дрва за грађу и огрев, као и за испашу стоке, у државним и самоуправним шумама.

Члан 42.

Феудни односи сматрају се правно укинути даном ослобођења од туђинске власти. У колико су где пре тога рока почињене неправде разрешењем феудних односа или њиховим претварањем у приватноправне односе, има се законом провести исправка. Кметови (чивчије), као и уопште земљорадници који обрађују земљу у кметству сличном односу, утврђују се као слободни сопственици држаних земаља, не плаћајући сами зато никакву оштету, и имају се убаштинити.

Члан 43.

Експроприсање великих поседа и раздеоба њихова у својину онима који земљу обрађују, уредиће се законом. Закон ће одредити и каква ће се накнада дати за експроприсане поседе. За велике поседе који су припадали члановима бивших туђинских династија и за оне које је туђинска власт поклонила појединцима, неће се давати никаква накнада.

Насељавање ће се изводити првенствено помоћу слободно организованих насељеничких задруга, старајући се о томе да насељеници морају бити снабдевени и неопходним средствима за успешну производњу.

При насељавању као и при раздеоби експроприсаних земљишта имају првенство потребити ратници, који су се борили за ослобођење Срба, Хрвата и Словенаца, и њихове породице.

Законом ће се утврдити максимум земљишног поседа, као и случајеви у којима се минимум земљишта не може отуђити.