Учитељ

158

зову они минерали који нису кристални по облику. (Некристални — или без 06лика). И сви они минерали који су овакви; т.ј. некристални, зову се једри. Па према томе и за кречњак се каже да се налази у једрим комадима, већим или мањим.

5). Тврдоћа. Шта је тврђе, гвожђе или олово (Гвожђе). Како знашр (Знам по томе што на олову остане пруга. Шта је ово 2 (Гиле); а ово (Кречњакр) Пазите ја ћу да их запарам. Кажи ти, који је камен тврђи (Кречњак)р Заштог Шта је тврђе со или кречњакр А шта је тврђе гвожђе иди кречњакр А да ли је кречњак тврђи од бакрар (Једпаки су).

6). Тежина. Шта ће бити са, парчетом олова кад га бацимо у водуР (Потонуће). А парче угљенар (неће). Зашто олово тоне а угљен не тонер (За овим ћу бацити у воду једно парче кречњака) Је ли кречњак потонуор (Јест). Заштор (За то. што је тежи од воде). Но ово се може објаснити много боље на други начин. Треба узети две чаше подједнаке и напунити водом а другу истуцаним кречњаком па дати деци да опробају тежину на рукама, да је чаша са кречом тежа од оне друге. А да би сезнало колико је пута — тачно — кречњак тежи треба, измерити на теразијама. И видећемо да је креч тежи 2'. од воде.

7). Цепљивост. Како се каже за онај камен који може да се цепка у танке листиће2 (Каже се да је цеџљив). Знаш ли који такав каменр (Гипе, лискун и 71, Д.) А може ли овај кречњак да се цепка; види може лиг (Не може) Па онда, је ли кречњак цепљивр Зашто.

8). Еластичност — виткост. Кажи ми неко тело, које се савијар (шипка гвожђа, прут, лискун, гипс, федзр на колима и 1. Д.) А је ди кречњак еластичан 2 (Није). Зашто И која се тела зову еластисна 2

(). Спровођење топлоте. Шта, ја имам у овој руци.., у овој (шишку од гвожђа и од бакра). А шта је ово... ово (Дрво ин кречњак). Шта ја сад радимр — Загрејавате једап крај гвожђа, бакра, дрвета и

кречњак. — Изађи ти и пробај руком, да ли су ова тела спровела топлоту па други крај 2 Која су тела спровела 2 Која, пиву 2 Који су бољи спроводници топлоте 0сети сад руком које је тело спровело топлоту: кречњак или дрвог — Кречњак).

10). Шта бива на ватри. Шта бива са оловом кад га бацимо у ватру (Растоли се). А гвожђег (Усија, се). А шта ће бити са оним растопљеним оловом кад се охладиг (Биће опет олово као и пре). А би ли знао шта ће бити са кречњаком на ватри 2 (И он ће као и гвожђа најпре да, се усија, али ће после тога одмах да побели; и тако кад га извадимо из ватре он ће бити сав бео; а неће бити као што је био. И ово бело парче које је постало од кречњака, зове се креч. — Показаћу им једно парче —. А да би деца видела, како то бива ја ћу узети у место кречњака креду и жарењем на шпиритусној лампи направићу креч. — А казаћу деци да је и креда једна врста кречњака. Кречњак нисам узео за то, што за њега треба, много више топлоте).

8). Растварање у води. Шта бива са сољу и шећером кад метемо у воду (Растворе се). А шта ће бити са кречњаком, кад га метемо у водуг (И он ће да се раствори, али врло мало; Но да се кречњак раствара у води и да га има у води могу се деца уверити, кад им се покажу судови — нарочито — бакарни у којима се кува; и ту се може лепо видити кречњак у читавим листићима; а то није вишта друго до кречњак, који је ту остао пошто је вода испарила. Ово се нето може показати и са чашом у којој је била вода па нспарила, и ту ће се лепо видети докле је вода била, јер се сва чаша бели од креча који је на зидовима њеним. И кад су се деца уверила да у води има креча, онда их треба питати зашто њихове матере радије перу кошуље са кишницом или речном водом, него са бунарском 2

4). Понашање према ваздуху.

Шта бива са гвожђем кад стоји у ваздуху“ — (Похрђа)ј Дакле мења се, у ме-