Учитељ

~ 5

исто онако неразумни и конзервативни, као и они пре нас.

Што наше око и наш ум схваћа данас, у овом до сад најнапреднијем веку, овако или онако, што нисмо бар толилико образовани да нову идеју, нову науку, или друго што одмах проникнемо, зависи од многих узрока, а поглавито : од душевних болести — страсти; — материјалног благостања индивидуе; васпитања и образованости оних који васпитавају; од учитеља и од деце. С тога ћемо о свима овим узродима и проговорити коју, те да би се бар колико толико одговорило цељи овога чланка.

1

»Људско племе увек је тежило за тим, да буде здраво и срећно.« Е. Рајх.

Под каквим притиском, душевним или телесним, разуме се, да човек и најинтелигентнији неће моћи одобрити неку идеју, па ма она била наоружана свима разлозима свецких научара. Духу сметају и притискују га да неможе напредовати највише страсти. Ови смо ми у опште заражени ма којом страшћу. Један је себичан; други сујетан; трећи частољубив; четврти љубоморан; · пети зао, опак ; шести осветољубив; седми славољубив; осми страстан у бекријању; девети карташ; десети лењ,

нерадан итд. итд. Све ове страсти и.

још много других имају свог узрока, постанка, па и посљедица. Оне нису наслеђене у свој њиовој потпуности. Ако је неки можда и наследио шпо, то је било врло мало и могло је се излечити, да материјално благостање, васпитање, друштво итд. нису утицали, место да се угуши, још више рашири,

А последице су тога сви рђави догађаји, које виђамо да се дешавају у данашњим друштву. А како би се могли назвати људи, који имају својих неизлечивих страсти Зар да их не назовемо болесницима и да не кажем да им треба лека Зар љубав, себичност, сујета, мржња, гњев, осветољубље, завист, тврдичлук итд. нису болести душевне ; Ко може љубити ближњега свог као себе сама, кад има неку крајњу цељ # Где је љубав, и то права љубав, истинска љубав, мужа и жене, кад једно или друго брачном везом имају неку другу крајњу цељ, која ће послужити ма чему другом н пр. уживању, слави, богаству итд. само не правој љубави“ Где је љубав и кака је н пр. учитеља према школи и ђацима, кад му је дељ да господује лењствује — и добије што више новаца % Ко може помоћи другоме кад све граби себи Може ли себичњак бити добрдетељан, кад поред тога што је себичан постане славољубив, горд, завистан итд.7 Из себичности никад се не може родити врлина. Тако ни из мржње, гњева итд. Тврдичењем млоги добију новаца, друкче, осигурају се материјално, па често при крају живота пожеле да неко добро дело чине. Зар је то нека врлина Је ли то добродетељ ' Не. То је болсет — Јер, он чини добро дело само за то, да та други посвали; а добро дело учињено из частољубља не зове се врлина, но страст. И онда није учинио доброчинство, већ зајазијо сујету, да га други хвале,

Сад би могли небројено примера ређати, којима би се доказало, да све што човек ради, ради скоро по упуству