Учитељ

142

улазе у извесну науку, потребан им је путовођа или, тако да речемо, кључ за ту науку. То је нагнало поједине научаре да изваде те кључеве за своје науке (од којих ми имамо до сада девет) као средство за изучавање саме науке, и за прибављање интереса већиле за своју науку. Такав један кључ или неколико основних истина, нужних при проучавању физиологије, пружа, нам М. Форстер профес. на универзитету Кембриџ овом својом књижипцом. И према ономе што напред рекосмо.о важности ироучапања физиологоје, ми морамо појаву ове књижице у назпој књижечности радосно поздравити, тим пре, што, по речика преводиочевим, и ако прилично дрским, али опет доста истинитим: код нас све што је 0 овом предмету писано (изузимајући одељак о физиологији у„Зоологији“ Панчића) једва да вреди оне хартије на којој је штампано ! |

2. Но да видимо сад изближе, у колико је ова књижица одговорила, својој залаћи, коју она као така мора да има т. ј. као "кључ за изучавање физиологије или „науке о животним радњама“,

Писац нам сам још одма у предговору казује цељ своје књиге: „ова почетница покушава да изложи на најпростији начин некоје од најважнијих и најопштијих чињеница из науке о животним радњама или физиологије.“ Које су то најважније и најопштије чињенице из Физиологије које нам писац указујер То су: „како се храна претвара у најситније честице нашега тела; како она сагорева или се оксидише; како нам оксидација даје снагу и кретање; како то да смо ми у стању кретати се кад год хоћемо, како год и докле год нам је воља“ (стр. 11).

Да би на ова питања одговорио, писац нам са најкрупнијим потезима, али вешто, износи најпре састојке нашега тела, полелив предходно тело по спољњем изгледу на главу, труп и удоче; за тим нам врло вешто указује материје из којих се сваки овај део састоји и разлике између њих. Свршив са овим, писац нам даље објашњава узроке нашега кретања и саму радњу

при томе, узимајући за пример кретање руке. После овога упознаје нас са саставом, каквоћом и особинама крви, где нас упознаје са артеријама и венама и у опште са крвним судовима, са склопом и радњом срца. Под УГ одељ. говори о дисању и упознаје нас са плућима и њиовом радњом. У сљедећем одељку говори о варењу и прибору за ту радњу, а у УШ и последњем говори о начину како крв истура непотребна градива. Сад долази резиме т. ј целокупни преглед свега пређеног, и с овим је управо завршена књижица“ Али нас писац још не пушћа. На крају, подХ одељ., који се мора сматрати као додатак, писац нас веома површно упознаје само са деобом нерава на моторне (покретачке) и сензитивне (осећајне), а ове последње опет, према својој разно врсној радњи на живце за пипање, вид, слух, укус, и мирис.

То је целокупна садржина ове књижице. Улазити у потањи претрес њене садржине. немамо узрока, јер сумњати у истинитост изнетих Факата немамо права: то нам забрањује сам положај како писца, тако и преводиоца, који су се још на наслову саме књиге тиме од сваке сумње оградили. Но ми, ма да немамо намере да улазимо у сам претрес аката, ипак ће мо бити слободни да укажемо на једну контрадикцију, која се међу самим фактима налази. А то је ово. У У одељ. „Састав крви“, а у чл. 28 где се говори о усиравању крви, речепо је, приликом објашњења самога, тога процеса усиравања: у брзо, пошто је крв истекла. из тела, постаје нешто у њој, чега, пре тога није у њој било. То нешто, које смо назвали елакнина (фибрин), показује нам се као силество финих, нежних кончића који иду на све стране кров крвну масу, и свугде чине густу мрежу. ....

Дакле, фибрина или влакнине нема у крви, кад се она налази у телу, њега нестаје кад изађе на. поље, и он (фибрин) помаже или дејствује на усиравање. И Кад писац одма на следећој — 58 – страни пита: „зашто се крв не усири у телу, кад се она, тако лако усирава како се пролије из тела, 2“ — сваки ће читалац, на основу реченог

ан на