Учитељ

Познато је да једна престава потамњује, потискује другу, или је са свим брише из свести. Ја сам, рецимо, посматрао красно плаветнило неба по по-

дне. Пред вече укаже се, при заласку

сунца, сутоњска румен, и ова ми садања престава пречи сећање прве, или је баш са свим из свести потисне, тако, да се ја у овом другом посматрању не могу никако опоменути прве. Узмимо ово : Кад смо у лову, ми обратимо евумолику пажњу на предмет лова. Зачујемо ли у близини звонке препеличине гласе, то се у том правцу кренемо, угледамо је и опалимо из пушке, и пуцањ, друга престава, потисне из сећања прву, тако, да је ова са свим поништена.

Свевивање једнородних престава, са, диспаратним може се тек помоћу веће снаге, таком спојницом, услед чега неће се моћи она прва престава тако лако из свести потиснути и уништити. Јер преставе, које су с другима ступиле у свезу, делају са сумом своји снага тротивности, која на њиг утиче. И тако здруживање престава постаје удвостручени отпор спољашњим утицајима који их ремети.

Глас о и слово о стапају се, ако их дете у исто време схвати, као две диспаратне преставе, п престава гласа о појачава преставу слова о, и обрално: престава елова о појачава преставу гласа о, тако, да једна таква скупна, сложена престава од оних појединих сличних престава, не може се лако преставом гласа и слова с потиснути. То исто бива и у овом случају: престава тона, а јача је и снажније се одржава у свести, ако се са одговарајућом нотом а у свести веже. –

Како у животу, тако и у настави, увимамо чешће не просте (појединачке) преставе као н. пр. одређен глас, тон, или боју, укус, итд, него сложене као : тица, дрво, кућа итд. дакле предмете (или индивидуе), или као предмете замишљене чулне појаве (феномене), а добијамо тек онда делове престава, ако их (све појаве) на њихове битне знаке разлучимо. Тако можемо од укупне преставе тице добити ове знаке (или чланове сложене преставе): боја, величина, (целине и појединих делова), облик, глас, итд. Ако се у науци о преставама говори, то се мисли увек, или бар највише, само на просте преставе; али, ако је у животу или у методским књигама о преставама реч, то се мисли увек на преставе од предмета, т. ј. укупне преставе. Од много случајева, важи свакојако оно, што се и о простим преставама тврди, а то је, да се и оне (слож. преставе) везују, потискују из свести, долазе и одлазе, као и да се изазивају према горепоменутим законима. Свезане диспаратне преставе чине групу престава, чији само и један члан изазива све преставе које су е њом спојене. Ако опишем галеба, и у исто време море, као његово станиште, то ћу одо те две сложене преставе добити групу престава, од којих једна другу репродуцирају. Мислим ли о мору, то ми се јавља галеб у свести, како се по мору витла; или, сетим ли се галеба, а у исти мах илзави ми пред очи море. Такве су групе престава у настави : број и цифра, псјам и реч, ствар и знак; једна група репродукује другу, једна другу појачава и тиме се узајамно снаже, чиме им се условљава

трајније одржавање у свести. Узмимо ж