Учитељ

137

било лепо, изопачи се са свим док се дође до краја. Сад долази перо. Ето нове муке. При првом писању научили су да држе писаљку скоро како хоће, али сад то не иде. Само је један положај могућ, па да се може лепо писати. Ви непрестано показујете како ваља држати перо. али,слобода при писању писаљком толико се укоренила, да је врло тешко упутити децу на правилан пут. Сад има да се издржи борба не само са незнањем, ваћ и са рђавом навиком. Да се дете одма упражњавало пером, наше настојавање учинило би, те би дете са свим спремно било за писање. Писаљке су беле, јасно ошпартане, и правилност писања стечена у почетку, не би се доцније реметила. Потписани остаје при томе, да децу ваља навикавати пером још у почетку. Шарање, дрљање, мрљање итд. не ће никад деци бити од штете. Све то припомоћи ће јако да се деца навикну уредности, те да, доцније, кад стану писати, не праве мрље по артији и телу. СОмешно је тражити од деце да се навикну пером владати, а да се не упражњавају у томе. Зар поже човек бити ковач а да се не омрчир Зар може дете писати чисто пером, а да се предходно не умрља, да не разбије по које стакло, да се не полије мастилом итд. 2 Ја сам ове године приморан био да отступим од мога принципа, па да писање вршим по захтевима које је Путниковић заступао у

Предавање за И. и МУ.

нашем међусобном разговору. Писање пером отпочео сам другог течаја, пошто су ми деца научила писати по таблици. Па до каквих сам резултата дошао 2 Видео сам да сам лапе, кад сам одма пером отпочео рад, имао мање посла но ове године. Брљотина и полупаних стакала било је и ове године толико исто колико и прошле, а време, за које сам постигао резултат, износило је скоро половину овогодишњег

времена.

Потписани држи да има доста претераности у оној девизи: „иди од лакшега тежему“. Или, ако не то, а оно бар рђавог схваћања те девизе. Узмимо један пример. Човек је рад да научи пливати. Би ли било паметно упустити тога човека да се извали на патос, па да маје ногама и рукама 2 То је лакше и одатле ваља почети, И ми смо почели одатле, али чуда! Наш човек ушао у воду, па ни маћи...,..

Ово је у кратко мој одговор на „Једно питање и један предлог“, који је Д. Путниковић истакао у 31 бр. „Учитеља“. Заједно бисмо желели да се који трећи, па и четврти и пети појави у „Учитељу“ са, својим разлозима Али, свакојако, најмеродавнији били би они, који су већ неколико година обавили овај посао.

У Прокупљу, 16, Фебруара 1888.

Коста Петровић.

пива

разред основне школе.

И ~

О топлоти.

а, Како се производи топлота. "Шта је ово Р — (Спремити палидрвце, лењир, динар, бургију, огњило и кремен, капелу). Шта ћо бити са палидрвцетом ако га протрљамо мало о капутр (Упалиће се.) Хоће ли бити ладно као пре2 (Не). Ево! и овај је лењир хладан. Ја ћу мало да га трљам о скамију. Какав је сада Р (Врућ). Шта сам радио с лењиром те се загрејао 2 -- А шта

са палидрвцетом» — Тари ти Милане руку о руку! Шта примећујеш»% — (Руке се угреју). Дакле, за што људи трљају зими руку о рукуг — (Да би им се руке угрејале). Ево! и овај је динар хладан. Ја ћу сада мало да га протрљам о сто. Пипни га и кажи какав је сада > — (Врућ). Шта смо радили са палидрвцетом, лењиром, рукама и динаром, те се загрејаог — (Трли смо).