Учитељ

286

ПА

и памћења тамних појмова. За ту децу требало је завести оделите часове практи= чнога рукодеља. У свима тим варсшима има доста и мајстора и радионица. И ја мислим, да неби била никакта погрешка, ако би у место пољ. привреде учила деца по нешто правити и стварати. Тај сам рад био би и корисан по здравље дечије, јер би више заинтересовао децу од свију игара и гимнастика. Али поред гимнастике ту би нашла дечија бујност одушке, а воља материјала за стварање за саморадњу. Још када би овај предмет био у свези са пртањем, онда би се могли прилично задовољити са нашим радом, јер би то био први корак у напред за налае занате и нашу производњу.

Да се ово још практичније и лазше оствари, крајње је време да се заведу у сва та три места основне сиротињске школе. Ове би школе издржавала држава иу њих би се прикупљала сва она деца из наше земље што иду гола н боса, гладна и жедна те пропадају или се науче сваком неваљалству и непоштењу. Ту децу треба да, узме држава, на свој врат. Ја сам мишљења ла је држава дужна да то учипи. Та кад она хоће да води надзор и бригу над сваким својим суграђанином, кад хоће да се у много невиније ствари умеша; онда тим пре не сме да гледа и да трпи онолику депу по Београду и другим местима, која иду од куће до куће и уче се најнеморалнијим делима.

Изгледа, да су извори за остварење ове мисли највећа препрека. Та иста прелрека била је и пређе за побољшање учи. стања па се ето нађоше извори. Све што се са вољом ради може се и учинити. Зато држим, да претпостављени осећају колико било сажаљења у овој ствари, да би извори и сувише било. Да узмемо само један или два врло проста извора. Ето у нас им око 2000 општина. Када би се узаконило да свака ошштина да од готова новца '/ у, за подизање ових завода (да узмемо да у најмању руку, свака општина има капитала, у новцу 1000 дин. онда би то изнело 100:000 дин. После овога, могло би се узаконити да општине следећих година дају

само "/, од својих чистих прихода што би поред добровољних прихода и зараде самих ученика било довољно за одржавање сиротињскиг школа. Овоме би се могао урачунити и капитал равличних еснафа, или ако не сав капитал а оно петина или половина од ист та и од прихода на исти. И ја мислим да је врло праведно ла еснафи највише повуку, пошто се са овом установом по највише подижу сами занати и производња. Ова мисао о сиротињским школама није никако противна народним мислима ни тежњама. Код нас (а и по целој Србији) по селима свет верује да има сиротињских школа. Потреба сиротињскиг школа трешља је и у народ и он би се са њом сложио и задовољио. — Дакле, те сиротињске школе, у којима би се учило поред наука највише рукодеље и занати, могле би послужити и као вежбаонице ђацима из основ. школа из тих места.

Чл. 8 и 4-ти говоре о вишим, нижим и продужним школама, које ће трајати за шест година. Обадва су ова члана врло умесна, а од наставног протрама зависи у колико ће се остваритин мисао о продуженим ш«олама. Е

Чл. 5 говори о књигама, кој се могу употребљатати у основ. школи.

Овим чланом, као и расписом г. пинистра просвете, забрањена је употреба књига, које министар није одобрио.

Ова забрана била би умесна и на своме месту, када би била само за књиге неморалне и лажне садржине. Била би умесна и онда, када би биле израђене све ручне ђачке вњиге, које у основ. школи требају или када би наша школска књижевност била врло обилата ва делима, удешеним за основ. школу. Али када тога нема ни једнога када се то неће, ваљда, остварити још ни за 20 година ; онда је ова забрана неумесна и погрешна. Погрешна још и за то што ми, по свима изгледима, врло мало и водимо рачуна о школској књижевности и што поред свују конкурса из мин. просвете и данас основ. школа трпи највећу оскудицу у учебницима. Овакоме од-