Учитељ

227

више видите латински и грчки. Деци се казују реченице на немачком, па да се преведе на те језике и казују поједина времена и облици. И деца прилично одговарају. Из осталих предмета чућете тек по лешто често врло траљаво и површно. И што је који предмет реалнији, даљи од латинског, то с њим горе стоји. Сами наставници не владају боље њима. Ваља знати, да су немачке гимназије скроз класичне, и да сам латински и грчки имају више часова но сви остали, научни предмети, па су и сами наставници образовани у томе „класичкоме“ духу. Из саме историје боље сам чуо у једној основној школи овде и по избору материјала и обради његовој, но у „краљевској“ гимназији. Наставници су далеко неумешнији и неокретнији од оних у основним школама. Методе често добре, али још чешће скоро никаке. Ђаци најстарије класе умеју да држе беседе на латинском и грчком, а ни један не зна, састав свога тела и значај своје крви у телу, радњу живаца и мозга, ниједну силу природну од свих оних најкрупнијих, које извршују промене и чине живот у природи, и писмени су радови далеко изостали од сваке пуноће и самосталности.

У реалкама ћете наћи све реалне предмете, целу логику, сву умну страну, далеко боље заступљену. Формалности и празне игре с речима нестаје. Настаје овбиљна спрема за ипдустриски и културни живот данашњи. Радови изобилни и изврсни. Опажате и на ђацима и на наставницима неку већу умну и моралну јачину. И сама гимнастика није више само за лепоту и гишкост тела, него за здравље и опет још

веће изоштравање ума. Место пајаца, долазе нам џинови.

Долази ми на ред да вам причам о школама, којих нема у нас. И баш за то што их нема, ваљало би о њима, млого више да вам попричам. И за то ми ни мало не би оскудевала добра воља па,баш ни материјал, који би ми потребан био за то. Но време једино, што га имам на расположењу за овај кратак извештај, не допушта ми да се у то упуштам. Сем тога чини ми се да оваки један извештај о млогобројним школама, којих и нема у нас, а од толиког су значаја по живот друштвени и развитак његов, захтева и особити један рад за себе. С тога ћу се и овде ограничити само на најкраће напомене.

Врло ћу мало казати, ако станем читаоцима казивати само имена појединих школа. За то је млого боље да кажем само уошште каких има и за шта је која. Да почнем опет оздо. Има млого премлого школа у које деца иду пре основне школе. Оне се, као што је млогима познато, зову, веома незгодно, „дечије баште“. То баш нису никаке баште, и ретко која да има и најмању баштицу поред себе, но је обична соба, школа, као и друге школе. Разлика је само та, што су деца одвећ мала, и што је рад с њима и цељ његова сасвим друкчија. Рад је чисто у игри и забави, а цељ је да са деца навикавају да живе заједно, да говоре, да иду и седе у реду, и да у свему томе што год и науче више, но што би код куће. Не треба да вам казујем да их има добрих и рђавих, оних што еватају и врше свој задатак боље, и оних које постоје више из шипекулативних обзира. Представићу вам једну средњу,

ж