Учитељ

854“.

зидају али им кућа или не помаже или ру-

јим одношајима спрам др. људи, о мора-

ши. У ствари није то. Ти учитељи ни мало ! љу, који постоји у тим одношајима: Своје

не воде рачуна о деци њиховом развићу, Они не раде на томе да деци омиде књиРу, да их заинтересују зт школу и живот и ч. д. да развију, што је најпотребније,

саморадњу код деце, па ће онда сама да.

воде бригу о „распореду,“ потребним срествима и ономе што је добро.

Сад треба да пређемо на четврто писмо, које упућује писац оцевима, али како јеу томе писму писато о свему, а највише о ономе, што је већ један пут и неколико пута говорено у првом и другом писму; то ми остављамо четврто писмо, јер нећемо и ми да понављамо оно штб смо рекли о томе товорећи о Физичном, умном и морадном васпитању. Ми прелазимо на пего и последње писмо, које је управљено матерама. ·

Доиста матере су прве, које утичу на целокупно васпитање детета, јер матере су по ваздан код куће, са децом, вршећи само унутрашње послове кућевне. Међутим оцеви су најмање код куће, већ даље, у трровипи, на њиви, у путу итд. тамо где их рад за одржање породице одведе. Осим тога они су још и грађани, који се морају бринути о томе како су им : општина, срез, округ и држава уређене, шта им не ваља, у томе, и како би се новим поправило и заменило. Према овоме доиста искључива, брига о влепитању детета спада на матер. Али питање је сад, да ли су наше матере способце, спремне да изврше свој тако племенити задатак Да ли могу да се интересују. наше матере оним идеама, којима се интересовала Римљанка Корнелија, кад је васпитавала своја два. сина 2

На ова питања пустићу да одговар. Св. М. „У породици добија. дете појмове о сво-

и туђе, род и не-род, право п неправо, истина и лаж, слобода и насиље итд. У овом домаћем влепитању мати игра веома жалосну улогу. Опа нема већином никаква образовања. Па и онде где је она образована као „женска“ она није кадра да деци саопшти „прва знања“, а камо ли да развије своју децу за људе, чланове друштва — грађане. Она не зна ни за грађанска права, ни за грађанске и човечанске дужности и врлине. Колико год сам примера видео у нашој породици да мати учи дете како ће се понашати спрам других људи, вазда сам видео како га спрема за подлаца у друштву, Није ни чудо кад 706 ваепштава будућег „грађанина“. Па још више: у овом непосредном сношају са својом породицом васпитава се човек целог живота. ·....... . Жена добра од природе, добра гавдарица, честита у сваком погледу у својој породици, кадра је да спречи сваки племенити рад човека (ми то говоримо о већини жена, разуме се да има племенитих изузетака), да угуши сваку племениту тежњу само ако је она управљена за. какву општу цељ — ван круга породизног, · .. . Она зато чини јер није васпитана, па већином не разуме најплеменитије тежње и најплеменитији рад човеков. Ето така је улога жене у породици и у друштву, у моралном погледу“.

Ја завршујем моју реч. а на читаоцима је да пресуде: којеу праву 2 Завршна ми је реч: „Пријатељи треба увек један друтом да кажу шта им пе ваља, јер ако то не чине, онда нису прави пријатељи, У осталом ви знате да је то лепо договорити се, јер : „договр кућу гради,“ као што народ вели.

САДРЖАЈ824. ВРОЈА:

Нар.

ПРОСВЕТА У СЕВ. АМЕРИЦИ (НАСТАВАК) -— ВАСПИТАВАЊЕ деце у рОДИТЕљЉСКОЈ кући (НАСТАВАК) –—

ИСТОРИЈА СРПСКА ЗА 0ОСН. ШКОЛЕ — РАД П. учит. скупштине — књижевни ПРЕГЛЕД: ПИСМА 0 Кући и шко-

ли (СВРШЕТАК) –

Одговорни урЕДНИК М, Велицки, учитељ

БРАЉЕВСЕО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА