Учитељ

Кад би се ова реформа увела, онда би наше удружење имало много бољи изглед. На сваком збору присуствовало би по 30—%0 чланова, а тим би био већ испуњен важан услов да рад буде озбиљнији и темељнији.

„Из учитељског Сибира“.

Под овим насловом наш један браца се разбацује на дуго и широко. Па како сам и сам у истом „Сибиру“ како га он зове — неће бити с горег да придам мало светлости не би ли била лешпа слика коју поменути браца износи. Знате, више очију, више виде; више људи, више знају ; више свећа боље се види. |

Наш се брада љути на место, и ако му оно доноси накнаде 25() дин. годишње — на околину, на све и сва. Ја му наби замерио да је изостало четврто писмо у 5 броју „Учитељ-а“, но пошто је то писмо изнео, — е „и ми коња за трку имамо“. Да је на прва три писма остало — премда прво не знам — ја би као и остала прочитао па рекао: што је више дана, човек све више зна.

Нек се љути, право и има јер педатог па добити . . хм! Тугаљива ствар. Али брацаје дирнуо нешто што бар — мене јако вређа : дирнуо је у крај домовине која је крвљу нашом и наших предака преплаћена. Да, он рече да се грађани у овом крају поносе крађом.“) Ово није само увреда, већ

_ ») Види „Учитељ-а“ бр. 8 стр: 120 ступац први од ове 1888 године.

| мисли.

Нама није могуће да даље о томе говоримо. Циљ нам је био да само напоменемо, како наше учит. удружење има доиста неке своје тешкоће о ко-

| јима сваки члан треба озбиљно да про-

„и нешто друго што ми учтивост брани казати. То значи: „Ко те шумо тако осакати 8 — сиктра којој сам ја позајмила држаље“ Или преведено: што брацо, написа, тако ' е, па нек се пише. Али нећемо тамо.

Ја ћу за овај мах оставити то, али пропрати ћу мало та писма из тог леденог „Сибира.“

Одма првим редовима цртате своје огорчење спрам школе па велите. „Оча видеше треко 80 лутака удрвенчент на клјит. (Ваљда клупамас) ка да су приковане“ — Учитељ“ 1888 год. Бр. 4. стр. 61 ступац први. — Знате ово каже учитељ, педагог који се је за тај

посао спремио. — Да, лутке, господи- · не мој, али сте се ви спремили , ви сте позвани ; ви сте послати да тима лутвама дате душу, живот и — бар ви то боље знате, шта још.

Место што сте одма у почетку надали запевку јавну; место што ваш (наш) “рај грозите другом ; место што се заклањате за дрктање и потрзате претходникове последице вепитања, 6оље би било да сте спреман и неустрашан ступили у ту борбу — буру —