Учитељ

то је само У,, од целокупног београдског, учитељетва !

Учпт. скупштина у Бечу. — Изасланипи доњолустриског школског савеза имали су 17 Јула (по ст. кал.) своју слушптиву у Бечу. Било је 36 изасланика, који су за- ) ступали 22 учитељска друштва. Распрлвљало се питање: „школа и јавна штампа“. По том питању донесени су ови закључци : 1. нова школа, ако желимо да збиља напредује потребује потпоре од стране јавне штампе. 2. Политични листови треба стално, у нарочитој рубрици, да упућују народ у васпитању, и да пишу о школи и школским питањима. % Учитељство се мора старати, да уредници политичких листова увек имају довољног матријала, и да се такви листови што више распростране. 4. За ту цељ ваља придибити не само листове у престоницама, већ и провинцијалне, локалне листове. — Све су ове резолуције усвојене.

Корисна казна. — Судија Крекел у Мисури (у Америци) недавно је, ради полициског преступа, «судио једног човека, који никада није ишао у школу, да има тако дуго седети у затвору, док не научи читати и писати. Другог пак, који је ишао у

41.

школу, осуди тако дуго на затвор, док првога не научи читати и писати. И гле чуда ! За три недеље дана научио је први добро читати и писати, те тако буде са својим учитељем пуштен на слободу.

Покретне школе у Португалској. — У Лисабону је образовано друштво, коме је циљ да организује покретне школе, у којима би се могло учити читати по звучноме методу. Друштво намерава, да у што више ошштина изашље учитеље на три месеца, падајући ее, да ће деца за то време моћи научити читати, писати и нешто мало рачунати. Члан друштва може бити сваки, који пристаје да месечно даје по 60 дин. пара. Нужда је натерала, да се образује ово друштво. Ое 1'000 Португалаца, 825 људи не знају ни читати ни писати. Школе су већином затворене, због оскудице срества. Учитељи, које ово ново друштво буде примало, добијаће дневно 6. динара. Њих ће друштво слати у општине, које буду захтевале, но с тим, да општинеа, плати путни трошак, и да нађе зграду за школу. Настава је бесплатна. На крају свака три месеца држаље се јавни вспити у присуству власти- —

РАНЕ БРЕ ЛЉЕМЋА Е

Осн. школе у Њујорку. — У овој америчкој вароши има преко 30) народних школа, и око 9300 учитеља и учитељака. Школарина се не плаћа, а ђаци добијају бесплатно сва учила. Год. 1882. утрошено је тамо на јавну наставу око 87; милијуна, долара (до 15 мил јуна динара).

Напредовање народног образовања у Белгији. — Од 49.095 младића, који су прошле 1882. године вукли коцку, било их је | 7707 који нису знали ни читат: ни писати, 1612 који су само знали читати, 22 09 који су знали и читати и посати, 16.288 који су имали више образовање, но оне пивЕ | две групе; ступањ образовања 879 млади- | ћа непознат је Године 1850. било је 38.090 младића за извлачење коцке. Од ових 18'

хиљада 727 нису умели ни читати ни пи-

"сати, 2945 знали су само читати, 9295 зна-

ли су и читати и писати, [2.102 имали су веће образовање но остале групе, а ступањ образовања 21. младића непознат је. Упоређујући ове резултате, добићемо ову сразмеру : сасвим неписмених било је !850. г. 36,89 а 1881 год. 15,99 ; оних, који су знали само читати, било је 1850. г. 77%, а 1581. г. 3,39; који су знали и читати и писати, било је 185). г. 24,3", а 1881.

" тод. 46,9% ; и на послетку оних, који су

имали више образовање, 1850. год. било је +1,7%, е 1881. год 98, 89. Као што се из овога види, за 30 год. број регрута, који су знади и читати и писати, готово се удвојио, међутим број регрута, који нису