Учитељ
2
АНА А А
како треба. Поред тога упутства, и наредбе, које су од стране министарства давате школским ревизорима гласиле су увек: да ревизор пази, да ли је учитељ радио све придмете онако како је прописано школским распоредом. То је ваљаним и спремним наставницима доносило нове тешкоће. И ако су знали, да ова или она партија из неког предмета није за децу основне школе, или за известан узраст и развитак дечији; и ако су знали, да би неке одељке из овог или оног предмета ваљало радити са свим друкчије, него што је распоредом наређено, опет су се ретко усуђивали, да чине у предметима онаке исправке, какве би требало, и да тиме олакшају посао и себи и деци. Све што су могли чинити то је што су се трудили да своје лекције представе деци што очигледније и што популарније.
Сву дакле забуну у главноме, у основној школи, чинила је то, што није било детаљисаних програма и добро удешеног наставног плана. Наравно не губим из вида ни то, да сам наставни план и наставни програм имају вредности тек онда, ако онај, који их примењује у школи, (а то је учитељ) уме да их оживи и да их свесно употреби. Тек свакојако мора се признати, да би ин неспремнији учитељи постизали боље ресултате у настави, кад би имали тачно израђене програме, него што су их могли постићи са овако неодређеним, иза основну школу неподесним распоредом. Сваки готово зна, како је у старом распореду био распоређен материјал, на пример, из опште историје. После неког малот упуства тамо се може наћи ово: „Приповедаће се само 0 знатнијим историчким догађајима и
личностима, спадају у животопис онога народа о коме се приповеда“. После ових врста, које се ни мало не одликују Јасноћом, поређена су имена свију старих и нових народа, а учитељу је остављено да он сам из те велике гомиле, изабере те знатније „историске догађаје и личности, које спадају у животопис онога народа о коме се приповеда“. Тако нешто написати и наредити да се учи у основној школи значи толико колико рећи: „у основној школи учиће се ошита, историја, а ти учитељу ради како год знаш и умеш,“ Сад ако буде среће те учитељ знадне и умедне, онда добро, а ако не знадне и не умедне, ником ништа.
Таком вам је по старом распореду био и са још неким предметима. На прилику за Поуку о чувању Здравља упућују се учитељи да проуче оно, што о томе има у ПЛ читанци на стр. 15, 17 до 24. А баш оно што у тој читанци има тако је јадно и жалосно израђено, да не вреди о томе трошити речи. Даље се учитељи упућују да проуче Књигу поуку о чувању здравља, па се изриком вели овако: „проучивши је начиниће из ње извод о свему што је главније, па то просто и. јасно испричати ученицима.“ Овај дитат најважнији је између свију осам реди, (а толико их свега има) којима се даје упутство и програм за поменути предмет. И сад одиста и мало спремнији наставник мора се мало забринути како ли ће направити извод „о ономе што је главније“, и мора се запитати : да ли ће се и његовом ревизору учинити да је оно баш „главније“, што он буде одабрао '
Могао би се навеств још који пример, но ја држим да је ово довољно