Учитељ

нити су као паметни људи могли бити, и та околност још им је више осигурала победу. И одиста ваља једном бити на чисто с тиме, да није све јеАно за млади организам дечији, да ли ће дете провести пет — шест часова у школској клупи и школској соби, или ће провести само три — четири часа, Исто тако није све једно да ли детету, које мора провести у школи пет часова, има седам или десет година. У нас је то било све једно са свим. Колико је часова било прописано ва децу најстаријих разреда, основне школе толико је исто било и за децу најмлађих разреда. Уз ту хигијенску погрешку, долазила је по негде из претеране ревности, а понегде из неразумевања, или непажње и немара, још много већа погрешка, коју су мимо распореда чинили поједини учитељи. Било је а има и сад, учитеља, који држе децу у школи више него што треба, не гледећи ни мало колико од тога пате деца, у опште. Једни држе по шест— до седам часова дневно децу у школи само за то, да их тим путем приморају да што више науче за ону оцену, коју учитељ жели заслужити. Таквих наставника има доиста, и њима може служити на похвалу њихова „трудољубивост“. Али колико се год може похвалити њихова „трудољубивост“, толико се може похудити њихово незнање, да се прекомерним држањем деце у школској соби (и школском ваздуху) убија, њихово здравље и спречава њихов Физички развитак. Исто тако за похуду им је и то, што не знају да дечији дух не може издржати толико напрезање, и да је свако показивање узалудно кад се дух умори. Има опет других учите-

ља, нарочито по селима, који неравномерно раде. На прилику они у извесно доба године, рецимо у јесен и зими, раде врло мало. Кад настане пролеће, кад се приближе дани ревизије, они онда навале на децу, да накнаде све оно, што су пропустили у извесно време урадити. (С тога они држе децу по цео боговетна дан у школи, наваљу јући на њих да упамте оно што је за испит нужно механичким или којим другим путем. Ови опет учитељи греше као и они горе, и муче и себе и децу на врло неоправдан начин. Место да прописани материјал савлађују са децом поступно, и да га обраћују кад је чему време они то пропуштају, па кад се приближи време контролисања, онда у место развијања и усавршаваља дечијег духа науком, долази убијање и затупљивање.

После ових главних напомена, које Се морају имати у виду при склапању наставног плана, да пређем на. сам настивни план.

Наша основна школа, као што је регулисана новим законом, могла би

се поделити на три ступња: нижи

| ступањ, средњи ступањ, и вили сту-

пањ. У нижи ступањ ја рачунам први и други, у средњи ступањ трећи и четврти, а у виши ступањ пети и шести разред. За ове ступње могао би се број часова овако удесети.

Нижи ступ. средњи ступ. виши ступ.

1] Религија 2. 2 5 2 Српски 8 6 + 8 Земљопис 2 8 8 4 Историја — 8 3 5 Пов. Прир. 2 8 8

6 Рач. и геом. облици 8 8