Учитељ

писац упућује па Вука и на „скромност“ овога скромнога народа, би ди нас он испратио и у подскочице народне у оруР Ако не би, ми њега би, те да се увери како су појмови о стиду и моралу релативни и зависе од ступња развитка и образовања човековога. Ето писац, са још нешто своје дружинице, згрануо се, што сам ја споменуо јајчаник, јаје и семе. То је у њега и њих скандал. Они ту мисле само на оне спојене органе полне, које ми дабогме кријемо и сматрамо за срамне, јер не знају и не могу да помисле оне величанствене грађевине унутарње, за које оно с поља сасвим узгредна и споредна ствар, и које се налазе у васцелој природи живој, и у биљакану животиња, које и продужују живот земаљски и које су одиста највеличанственије. А за ме је то обична ствар : јаје, семе, јајчаник, семењак, материца, итд. То је за ме као и срце имозак и крв, и сваки други орган, пун важ-

ности и величине животне. Јер сам ја све то својим очима гледао и учио и биљака, и у животиња. По томе то у мене није ни неморално ни бестидно. Онда је и Медицина безобразна наука што изучава те ортаче и лекари су бестидници што их лече Ба Овде се сећам изреке једнога славнога професора : да су људи безобразни, а наука није безобразна .... Најпосле г. класичар бар зна латинске пословице, те да се сети оне: Ре сизбћиз поп езе Фзршбава и !

А што је г. писац мешао мој оглас, који је писап за одрасле људе, с васпитањем деце и Педагогијом, тиме је најеклатантније показао или своју празнину и нелегичност, или своје класичко поштење, које би се онде назвало непоштење. Јер је нелогично доводити у свезу ствари, које не стоје ни у какој вези, а непоштено знати да оне не стоје, па их опет доводити...

(С тим остајем, господине уредниче,

Ваш Ј, Миодраговић,

нота -=вињ— аи ————

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

Ових дана изашла је из штампе књижица: „ИШрва знања о човеку“. Ова је књижица намењена „за малу децу“. У њој има 30 слика. Велика је два табака шеснаестине са 29 страна. Ово је „књижица прва“, што нам већ казује, да ће бити још књижица оваких.

По садржини књижице могли бисмо судити, у колико смо у брзо прегледали, да је књижица израђена према програму тога предмета у трећем разреду основне школе. Ово је главна садржина књижице: Глава. Описивање, или боље ређање, делова на глави. Труп. Опет то исто. Удови. Ноге и

руке. Делови на њима. Кожа. Ово је особито лепо описато. За децу је речено тодико колико ништа. Длаке. То је одељак за себе. У њему има 15 реди. Нокти. И ово је засебан одељак. Чудно за цело! Све ово довде дошло је у први део књижице. У другом делу писац се подухватио да деци опише „људски род“. Он је то неком особитом вештином у писању учинио на два листића. Ето то је у главноме сва садржина књижице. Ми ћемо у једноме од првих бројева донети опширно мишљење о овој књижици, а дотле би рекли нашим читаоцима да се претрпе са куповањем.

ПРЕТПЛАТНИЦИМА „УЧИТЕЉЕВИМ

Дванаести број обуставићемо свима, који нису до сада послали претплату за друго тромесечје. С тога молимо их да се пожуре са шиљањем новаца, како не бисмо по књигама брљали бришући и опет уписујући.