Учитељ

дио, онда би могао распознати слова и мотао би читати. У удвојеном растојању светле четири свеђе као једна, на пређашњем растојању. На: три пут већем растојању треба д свећа. а на четири пута већој даљини треба 16 свећа па да се поједнако види читати.

Што нам светлост из даље долази, то нам се више умањава и слаби, јер се растура по простору,

Закон. Јачина светљења зависи од јачине светлости и даљине светлог тела.

Пети оглед. Намести оловку слроћу сунца на таблу или сто тако да зраци према 0ловци, падају управно и обележи крај од сенке тачком. Сад је намести косо. Тада ће мање сунчаних зракова пасти на њу и и сенка ће бити мања.

Закон. Јачина осветљења мања је онда, кад светлост пада косо.

Шести оглед. На какој облици обележи кредом тачку. Ту облицу котрљај брзо по столу. Та бела тачка окретаће се тако брзо и изгледа ће нам као неки бео круг, који је ваљак опасао.

Седми оглед. Упали танко дрво, и нек се разгори, да буде зажарен угљен. Сад га заввтлај у круг, н показаће ти се светао круг. Ако с тим тако продужиш, на десно и лево, горе и доле, изгледа ће ти ватрени кругови као нека огњена, трака.

Закон. Кад нам светлост у очи падне утисак њен не престаје о један пут него траје још неко време, док са свим не престане.

Осми оглед. На раширен табак беле артије, мети комадић црвене артије, па се добро загледај у тај комадић црвене артије Сад измакни ту црвену артијвцу, и учиниће ти се као да гледаш исто толико парче зелене артије. То се и овим потврђује, кад се затледаш, у светло црвену боју сунчану, и ма на коју страну после да се окренеш, све ће ти пред очима пливати нека зелена боја.

Девети оглед. Напиши нешто по црвеној артији дрним мастилом. Кад је са свим

167

ведар и светао дан, погледај на артију, па ће ти слова изгледати зелена а не црна.

Десети оглед. Унеси донац с кључалом водом, у ладну собу, и намести га на прозор, на који сунце сија. Сад се ти уклони подаље и гледај кроз пару, у небо испод сунца. По кратком времену видећеш у пари кад се подигне од прилике 80 до 60 гм. и кад се прилично излади, где прелази у неку црвенкасту, и жућкасту боју. Овај ти оглед објашњава, вечерњу и јутрењу румен, — која постаје, од водене паре, што је у ваздуху има.

Једанаести оглед. Узми дебелу артију, окружи је и изрежи котур у пресеку 15 см. Сад половину котура. обоји црвеном бојом а другу половину жутом бојом. Провуци кроз средину котура дрво па заврти као чагру што брже можеш. И у том брзом окретању обе боје помешаће се у очима. изгледаће наранџаста боја, јер док траје утисак од црвене боје, дође већ утисак од жуте боје. Те се обе слију у наранџасту.

Закон. Средње боје могу се начинити како правим мешањем, тако и кад се смешају према очима.

Дванаести оглед. Опусти какав штап косо у воду, па га озго гледај. Штап ће ти изгледати као да је на површини преломљен. А кад би штап дупке спустио у воду, не би ти се овако појавило.

Тринаести оглед. Исеци у артији крст па држи артију с поља на чаши и у њу сипај воду. Артија мора стајати испод површине воде, и то с оне стране с које долази светлост од сунца или свеће. Сад с друге стране гледај косо кров воду к површини воде, па ћеш опазити сјајан крст као лик у огледалу, и то обрнут изнад артије.

Четрнавсти оглед. Пуну чашу с водом остави на прозор; да је ударају сунчани зраци. А с друге стране држи белу артију, па ћеш видети на њој дугине боје.

Закон. Светли зраци косо прелазе та једног тровидног тела у друг, онда се ту преламају.