Учитељ

оне друге органе, који га желе, и без |

којих нити може бити овога величанственога сока, нити оних виших органа што сте их ви заморили. Вама ће се разладити чело, проћи глава, обузети нека мала врућина и може бити пробити она благословена вода, што се зове зној, која вам лепше очисти кожу но неколико рђавих купатила. После онога малога мраза који сте осећали на кожи вашој док сте седели за столом у соби и радили, ви сад осећате неку благу топлину, која, је сада за њу бољи мелем од свих друтих. Она пре није испаравала; крв је бежала од ње унутра, те сте је ви трошили у мозгу, а чистила се је једино на плућа и бубреге. Па ако вам је још и средина, у којој сте седели, била тескобна и загушљива, као што обично бива, те вам је и то чишћење на плућа било несавршено и недовољно, онда вам је ово дивотно чистилиште још потребније, и немојте се чудити ако вам жиле ваше испод коже покажу да у њима тече нека модра црњавина. Та се црњавина мора претворити у црвенило, а то је само кадра да учини она величанствена свежина , која се опажа свуда где нема нечистоће и смрада, и која је тако изобилна сада на овоме негдашњем смраду турском.

Из српских гора спустила се једна коса у долину дунавску баш онде, где се Сава с њим састаје, и преко те косе шири се Београд на обе стране, а на крају њеном обавио је град попевши се и на леђа њена. А између ове тврђаве стародревне и бујнога белога Београда вароши оштри се ово зеленило те заклања једно од другога.

18

Десна страна ове косе и овога зеленила отворена је Истоку те се види цео Банат и куда Дунаво тече, а лева гледа уза Саву ивиди чак Цер и Медведник, те потсећа гледаоца на постојаност и величину. Пред нама је к Северу Земун, те нас опомиње на културну навалу с оне стране, а иза нас се уздиже висока Авала те као да би хтела да нагласи величину посла, који бисмо имали да повучемо на себи и издржимо у овој =ултурној борби. За Филозофа, за политичара, за естетичара, можда нема згоднијега места за размишљања њина но што је ово. И то је дивотно место узвишено како по положају своме, тако и по ономе оживљујућем утицају који оно производи на наси на нашем телу иу нашој души.

С тога немојте пропустити а да не изиђете на њега, те да се науживате ове величине. Не ематрајте за луксуз да тамо одете и да се прошетате у пријатном разговору или тихој самоћи по њему. Научите се да разликујете луксуз од потребе, и ово уживање на њему не сматрајте за луксуз. Што је народ примитивнији, то мање уме да поштује ова уживања а мање и има потребе за њих, јер је његов живот такав да се једнако креће у слободи и у чистини. Но што је народ културнији, те се више одваја од слободне природе а затвара у собе и апсане, у толико му је потребније ово уживање. да то образованији народи дижу Калимегдане по свима варошима и местима, и уживају овога најјевтинијега а, најдрагоценијега блага што више могу.

У нашој земљи је ово нова ствар. Наш народ не уме ово да ужива ни