Учитељ

184

у руди. Електрисано стакло примакни сад том дугмету, електрина се неће ни најмање показати. Метал је спровео електрину у нашу руку и кроз наше тело отишао у земљу. Сад место жице гвоздене, узми свилен конац. Електрипа, ће се опет показати.

Ево једне игре.

Перо што лута.

На средини какве четвртасте даске, углави уску дашчицу да у вис усправо стоји. На њој озго утврди другу дашчицу, да стоји као лакат, или показалељ. На том дакту обеси о свилен конац, лепо и лако бело перце. С једне стране памести шипку црвена воска; ова се да лако утврдити, кад је мало разгрејеш па прилепиш на даску. Она ће стојати усправљено. С друге стране од пера. у истој даљини углави стаклену цев ва даску, исто тако да и она стоји усправљено. Восак тари сукном, само опрезно да не падне. А стакло тари свилом. Како у воску тако и у стаклету развила се електрина. Али у сваком друге врсте. Сад пусти перо озго с показатеља, и оно ће као шеталица ићи од воска до стаклене цеви, тамо и овамо.

Закон. Метали спроводе добро електрињу, а свила, рђаво.

Као метали спроводе и: вода, влажан ваздуг, тела људи п животиња; а као свила, неспроводе још: стакло, смола, коса, перје итд.

Оглед. Изрежи котурић од артије, па га, привежи о свиленом каком концу само 2 см. дугачком. Сад воском електриши ту артију. Артија ће брзо да покаже, да не привлачи. — Електрина, прешла је по оном кратком свиленом концу; удешени неспроводник врло је кратак, и артија је рђаво осамљена. Хоћеш ли електрину да задржиш, онда мора неспроводник дугачак да буде. А то је, свилени конац мора бити најмање 14 см. дугачак. Сад електриши артију, па је доцније додируј прстима и осетиаћеш да је пуна електрине.

Оглед. Сам да се електришеш без справе.

Познато је већ, да стакло рђаво спроводи електрину. Узми три чаше од пива,

осуши их добро, па их мало загреј. Намести их близу стола, положене на патос, као троугао. На њих озго намести суву даску, да ти буде као клупица. Озго се попни, па се небој да ће се сломити, Сад узми у руку парче сукна, или реп лисичији, и намести се на тој клупици тако, да ни до чега не додирујеш, па ни аљинама.

Сад шта будеш у руци имао, (сукно или реп) лупај њим по столу. Овим ћеш се тако влектрисати, да ће други ко осећати убаде на примакнутом зглавку од прста, а у помрчини видеће светлаце. Ово истина неможе увек добро де испадне, за то, што је за електрисање потребан, добар и сув тоцао ваздух. У празној соби овај оглед боље испадне, него у опима где је много људа.

По некад довољно је око 12 удараца о сто, а више пута треба ударати и преко двадесет пута.

Закон. Свако електрисано тело, задржава своју електриту, само онда кад је 9 додиру с онима, који електрину не сшроводе т.ј. кад је осамљено, %30ловато. УП Огледи ва науку о магнетини.

Први оглед. Обеси магнетну иглу о танак конац, или је намести на обичну иглу забодену у запушач. Један крај окренуће се северу, а други југу. Здаљуљај конац и и окрени иглу истоку. Игла се увек дотле неће умирити, докле год један крај не намести северу а други Југу.

Закон. Сваки магнет има два места, на којима се најаче јавља магнетнина; онај крај што је окренут северу зове се северни крај, а други што је југу окренут јужни крај.

Други оглед. Положи по столу, шиваћу или плетићу иглу. Један крај притисни левом руком, а у десну руку узми магнет, намести га косо на: средини плетиће игле и вуци ка крају.

На крају издигни магнет и приневши по ! високо изнад игле спусти га опет на сре-