Учитељ

266.

Љину облачио: „Пази, Перикле, владаћеш слободнима Грцима и Атињанима, !“

Перикле је хтео да буде господар, а то је могао постати само помоћу народа, па за то он и уништи силу богаташку, а пре тога он укине онај стари и поштовани суд, који се звао ареопаг, а у томе му је помагао и његов одани му друг Ефиалт, који пропусти по народу глас како ареопаг сад ништа не вреди; јер не врши свој посао, као што треба. И тако ареопаг буде укинут. Кимон син Милтијадов (Ко је то био Милтијад 2.. —) противљаше се томе, али Перикле изради, да се он протера (ово објаснити) из Атине.

Кад Перикле види, да народу није право, што је Кимон прогнан, и да народ жели, да се Кимон поврати натраг у своје место рођења, Перикле први предложи скупштини, и тако Кимон се врати натраг. Тако је Перикле умео, да задобије народ за себе; а да би га још већма задобио, нареди, да се сиромашним грађанима даду новци из општинске касе, да би могли ићи у позориште, које је парод у то доба веома волео, више него ми данас. Каса, у којој су били новци, који су одређени на издржавање војске, кад би се, случајно, заратило са Персијанцима, била је у Атини. Но пошто тог рата није ни било, то Перикле употреби онај новац на улешпање вароша Атине.

Пропитивање. О коме сам вам причао 2.. — У којој се држави родио Перикле2.. У којој вароши7.. — На којој се страни налази Грчка од Србије. — Какви су били родитељи Периклови%.. — Како му је било име оцуг.. — Какав је био ПериклеРр. — Чиме је се нарочито одликоваоР.. — Шта причају Атињани за његов говор. — Шта је хтео да буде Перикле 2.. — Помоћу кога је то могао постати 2.. — Шта је он уништио 2., — А шта

је укинуо 7.. — Ко му је у томе помагао 7., | А ко је се противио.. — Шта је Перикле | | свуда на јавност изнета.

за то Кимону израдио 7,. — Је ли то на-

роду било по вољи 2. — Кад је то дознао | Перикле шта је урадио 2.. — Је ли за то |

народ волео Перикла7. — Шта је још

Перикле урадио, да би га народ још више волео 2.. — Шта је Перикле урадно са оним новцем, што је био одређен за рат с Персијанцима 2. —

И пре Перикла Атињани су били народ снажан и учевап. Али сада они постадоше много учеввији и вештији. Тако Фидија највећи кило-резац у Грчкој беше друг Периклов и помагаше му у његовом послу. Најзнатније грађевине, које су подигнуте за време Перикла беху: Пропилеји, Партенон п Одеон. Пропилеји служаху, као какав дугачак ходник, којим се ишло у градић акропољ. Они беху украшени великим и дивним мермерним стубовима. На крају Пропилеја дизао се огромни атински храм Партенон, који такође беше саграђен од самога мрамора. Из тога храма могло се свуд у наоколо лепо видети: лепа поља и њиве, пијаца са гомилама народа, и широко море по коме су пловили небројени чамци и лађе. Ту се налазио и грдни кип богиње Атине — браниоца града — коју је начинио Фидија од слонове кости, а одело од сувога злата. Кад су се договаралн од чега ће, да саграде ту богињу, Фидија предложи, да је саграде од мрамора, а не од слонове кости и злата, да би јефтиније вредило, но народ на то као из једног грла викне: „Не, од мрамора; пего од слонове кости и злата!“ Атињани нису хтели, да буду неблагодарне према својој богињи. Џа највишем месту у градићу стајао је други кип те исте богиње начињен од бронзе, коју су Атињани добили у Маратонској битци.

Осем тога беше у Атини подигнуто грдно позориште, но које не беше покривено. Ту се сваког пролећа даваху преставе под ведрим небом; у то позориште могаше врло много света да стане. Глумци, који су добро одиграли похваљивани су, и давати им венци, а њихова су имена била

Поред тога, што су се Атињани учили разним наукама, развијали су се и телесно, те тако сваки умеђаше, да влада добро