Учитељ

264

() науци Пало у осковкој школи.

Има ли изгледа, да ће се наука хришћанска бар у будуће предавати као што треба у основној школи, и колико ће се њоме у моралности користити млалеж 2“

На ово питање мислим, да би многи морао подуже мислити шта да одговори. _Ја би пре могао рећи, да ће бити као и пре; ако не још и горе, и то, нарочито у Т. и ПЏ. разреду; а то је због наставног плана, који је одређен за основну школу из науке хришћанске.

Готово сва господа изасланици прош. школ. године 1882—8 доказују у својим извештајима, да се наука хришћанска још понајгоре предаје, изузевши мали број примера, где је мало коракнула напред.

Ваљда је сваки мислио да су томе на првом месту сметале хрђаво удешене књижице, а и неудесав и претрпан материјал по распореду од 1871 год. И најзад многи неспремпи и невешти наставници.

За то се непрестано препоручивало, да би добро било да се из науке хришћанске предају само моралне Христове приче с извођењем поука, што би бар утицало на дечији дух, и што ту има примера: о поштовању старијих и родитеља, о поштењу, о помагању другом, о пожртвовању, 0 доброти, о милостивом срцу, о умерености, о грамжењу, једном речју све оно, што треба сваком човеку да зна, па тек да позна како ће се управљати у друштву и држави. И тада би наука хришћанска заиста имала живог утицаја и на првом месту у основној настави, јер би се са извођењем поука код сваке приче похваљивале добродетељи, и упућивала би сени

младеж да тако чини, а пороци би се осу-

' Пре но што почнем писати одговор на ово питање, замодићу читаоце „Учитеља“ да ми не замере, што сам био кратак и непотпун у одговору. Томе је узрок ово: што сам мислио, да само главне махне овог предмета, изнесем, а ошширнији доказ како и шта би требало из овог предмета предавати у основној школи 2 остављам искуснијим и практичнијим друговима да допуне и прошире.

ђивали и одвраћала, би се младеж од истих, и то би им као потоњим грађанима од користи било.

Но је ли то постигнуто новим програмом за науку хришћанску г —

Ја мислим да није. Ево доказа: У 1. разреду одређује се, да се учи: „крсни знак“, то има смисла у неколико нек се дете научи прекрстити; али „слава оцу“ и на словенском језику „оче наш“ само ће морити дечији мозак набрајањем и памћењем речи. Ни најмање неће се ту моралности научити, ма им колико наставник објашњавао ; јер дете опет не може у суштини појмити шта значи: „Нека је слава, оцу и сину итд.“ а у место тога да им се испричају 2—8 приче, много би на њих боље утицало.

Још би згодна била за !. разред молитвица из читанчице: „Оче благи теби се молим, учини дај да добар будем итд“. И

молитвица : „Започињем благи боже, овај посао итд.“ Овако према програму, наставник ће

научити децу од речи до речи „0че наш

и крени знак“ и нешта више.

Најзад, ако се хоће да објасни „оче наш“ треба причати о „Исусу Христу“ бар његово рођење и детињство; а то би доста било занимљиво и лако за први разред. Толико о 1. разреду.

У П. разреду одређено је, да се учи: „постанак првих људи“, „избраници божји“, „царе небесни“, „свети боже“ и „пресвета тројице“ с објашњењем.

Педагогика налаже, да се у млађим разредима узи нови завет, а у старијим стари, И заиста мислим, да би то природвије и било, ако би ишли од познатијега непознатијем и од ближега даљем. Па баш да се и не позивам на педагогику, по самом програму требало би да се учну Ти И. разреду „нови завет“ за то што крсни знак, слава оцу, оче наш, царе небесни, свети боже и пресвета тројице по про-