Учитељ

381

милиметра дебљине може да издржи терет од 140 Б. г. док исто толико дебела жица од олова, кида се кад се о њу обеси терет, тежина од 2 к. г. Бакар је доста тежак, од воде је тежи скоро 9 пута. Кад се удари чекићем или другим нечим звечи. Бавкра има и код нас у Орбаји на више места: у Мајдан-Пеку ; на Венчацу близу Аранђеловца, око Авале, али се код нас само вади из руде, а не израђују се од њега ствари код нас, већ на сграни. Бакар су пронашли људи давно и давно пре него и гвожђе, и правили од њега разне ствари иоружје. А и данас се права од њега разно посуђе, као: бакрачи, тепсије, казани и т. д. да тим повци; жице за телеграф; танке плоче, којима се поривају куће, цркве и окивају лађе 4 1. Д. Кад се 78 делова чиста бакра помеша са 22 дела калаја онда се од те смесе праве звона; кад се пак 90 делова чиста бакра помеша са 10 делова калаја добија се смеса од које се праве топови. Помешан са цинком даје смесу: месинг и тумбак, од којих се праве разне ствари ; са ципком и никлом помешан даје разне смесе од "којих се праве кашике и друге ствари: Још се меша са златом и гребром, да ба били тврђи, кад се од њих хоће што да

прави. Од бакра се правен лепе зеленеи плаве боје, које су отровне.

Бакарно посуђе јако је и трајно, али није и здраво да се у њему држе јела док се не калајише. Ако се у не калајисаном или мало калајисаном суду држе јела, нарочито накисела, могу да се људи иструју. да то бакарно посуђе треба држати чисто и често калајисати. Бакарно се посуђе овако калајише: Прво се суд, који хоћемо да калајишемо, добро песком истрља и остави да се осуши; кад се осуши, угреје се па ватри. У тако угрејани суд баци се колико је потребно калаја и нешто мало ситног нишадора; кад се калај растопи размаже се памуком по суду, и суд је онда готов — калајисан.

Калајисање се може лако показати е 10 пара или парчетом бакра, мало калаја и нишадора.

(За овако предавање треба: комад плавог кемана, сумпора и угљена; руда малахит и ковелин; комадић калаја и цинка; парче бронзе, месинга и паквона; мало. нишадора, памука и једна мала лампица са шпипритусом, да се покаже калајисање).

јлиза јАДОСАВЉЕВИЋ ;

УЧИТЕЉ.

руне ние =

11. О ПРОМЕНЉИВИМ И НЕПРОМЕНЉИВИМ ОБЛИЦИМА“.

Написати на табли; човек, жена, дете. Прочитај прву реч, — ти! (човек). Каква је то реч (именица). Ког је рода 2 (мушког). Прочитај другу реч — ти! (жена). Каква, је то реч» Ког је родар Прочитај трећу реч — ти! (дете). Каква јето реч» Ког је родаг Кад би поред наше школе, прошао човек, како би казао, кога си видео 2 (човека). А кад би прошла жена, како би онда казао (жену). А кад би казао, да зовнеш тог човека, како би га зваог

(о човече). А жену (о жено). Кад би ишло неко дете с тобом у поље, како би ми казао, с ким си биог (с дететом). Све ово треба паписати на табли: човека, 90вече, жену, жено, дететом. Шрочитај ону реч, што сам је прво написао! (човек). Прочитај ону испод ње! (човека). А ону испод ове! (човече). Је ли једнака са свим она прва реч „човек“ са овом испод ње „човека“ > Шта има она прва реч на крају, а шта ова друга (прва „к“ а друга „а“)

! Ово предавање треба“ да дође као завршетак предавањима, из Срп. језика у 11. раз. основне школе. Све ово што долази у овом предавању, деци је познато — разуме се ако је се радило пре како треба. Овим се предавањем то познато доводи у ред, и постизава се већа јасноћа.